Ugly Duckling – Audacity (Handcuts/Fat Beats)

U svetu nezavisnog hip hopa, Ugly Duckling je duži niz godina ono što je trenutno Politikin Zabavnik na novinskom tržištu Srbije: sinonim za kvalitetnu zabavu i obrazovanje u krugovima posvećenika no skrajnut u stranu u široj perspektivi. Četvrti dugosvirajući album ove vesele kalifornijske družine sam po sebi je izazov jer je prethodno studijsko ostvarenje ovog sastava – Bang for the Buck (2006) predstavljalo trijumf u svakom smislu – percipiranje hip hopa kao zabave sa neprestanim oslanjanjem na žanrovske „old school“ postavke, nemilosrdno prozivanje gangsterskih klišea i majstorski odrađene vesele matrice iznedrile su nisku pesama na kojima bi im pozavideli i mnogi izvikaniji izvođači.

No, tržište ima svoje nedokučive puteve, i iako bi ove belce iz Long Biča trebalo da slušaju sva deca koja gube vreme na Kanyea Westa ili 50 Centa, jer bi za promenu i imali šta da čuju, oni nikako da izađu iz statusa kulta i približe se širim masama koje se u svetu hip hopa mere desetinama miliona. Takve okolnosti mogu da budu frustrirajuće i one su primetne u prvom delu ploče.

Vidljiva je težnja benda da obogati svoj uski tematski izraz unekoliko izmenjenom perspektivom pesama koje se sada direktnije obraćaju (mlađem) slušaocu u motivišuće-optimističkom ključu. Na žalost, ova odluka ima svoju cenu u neveseloj činjenici da Dizzy Dustin, Andy C i Young Einstein u ovom procesu prelaze granicu između hip hopa i popa, i to na svoju štetu, budući da su godinama negovali imidž najvećih kulera na sceni.

I taman kada slušalac počne da uviđa da stvari opasno odlaze dođavola i da je još jedan bend poklekao u težnji za uspehom, stiže spasenje. Prvo nas u Einstein Do It (Night on Scratch Mountain) neviđeno talentovani crate digger Young Einstein podseća na svoje majstorstvo u pronalaženju cool melodija, da bi u sledećoj The Lost Ones bend u novom zvučnom ruhu zasijao svojim starim sjajem. Brojevi rasporođeni do kraja ploče svi odreda popravljaju mutan utisak sa njenog početka.

Ugly Duckling (Ružno pače H. K. Andersena) su tako smogli snage da se zaustave na korak od ponora. Da li će u njega upasti ili će se naći tamo gde im je objektivno mesto – na taj odgovor ćemo morati da sačekamo do sledeće studijske ploče.