Idealno & Pragmatično: Uvrede i kompromisi

недеља, 29. март 2009.

Uvrede i kompromisi

Ne moram posebno da pričam o tome koliko je niska kultura razgovora u našoj zemlji. Ne moram ni da kažem koliko u ovoj državi ima nemorala i lopovluka. To više nisu ključna pitanja, ključno je što se ovakve karakteristike nazovi sistema generišu iz nas samih.

Vrlo je lako izbaciti uvredu iz usta, teško je što ona kasnije ne može da se vrati tamo odakle je potekla. Kao i psovka, i uvreda je znak nemoći i manifestacija moći reči, koja ispada razornija od svih mišića, tenkova i protiv-vazdušnih odbrana.

Izreći uvredu je slatko, njena gorčina dolazi tek kasnije, prateći savest kao zloslutna senka. To je zato što se u 9 od 10 slučajeva uvreda iskopava iz podsvesnog. I onda se kao ključno pitanje u stvari nameće ovo: zbog čega je taj podsvesni rezervoar toliko pun?

Odgovor je jednostavan. Reč je o kompromisima. Kompromisi su krivi za sve. Kompromis je reč koja u svom originalnom značenju ima pozitivan predznak, ovde je kompromis uvek pakt sa đavolom. Iako svi pljuju, puni gorčine po ovom nazovi sistemu, istovremeno oni kroz mehanizme kompromisa traže svoje mesto u tom nazovi sistemu koji im se toliko gadi. Na taj način, onome što bi po svaku cenu trebalo da se menja, daje se neosporan legitimitet.

Neki to nazivaju plivanjem u okolnostima, i traže opravdanja za takve postupke, al jebo ti taj život kad si mrtav. Jebo ti te frižidere, stolice, automobile i stanove kad ih stičeš na taj način. No, ovde je moral isključivo u verbalnom obliku – u realnosti, on je za slabe, za ljude koji ne umeju da se ugrade i žive život koji će probuditi zavist okoline. Zbog svega do sad rečenog, ovaj nazovi sistem je truo, jer leži na trulim temeljima. Politički gledano, ni reformisti ne beže od „srpskih“ metoda zarad lične promocije, a bogami i „patriote“ vole da čapnu od „stranjskog“ jer je slatko. Na javnoj pijaci koja simulira javno mnenje Srbije dele se frazetine i parole, a sve je u stvari golo sranje.

Još od škola, koje ničemu ne služe jer proizvode debile, preko fakulteta koji tim debilima dele diplome, do radnih mesta na kojima čekaju položaji, taj sistem se samostalno generiše zbog sitnih koristi i jadnosti, a najbolje u tim disciplinama čekaju „uspesi“. Gutaju se govna zarad višeg cilja. A ti ciljevi su toliko sićušni da se od njih samih ni mi više ne razaznajemo.

Zato i jeste sve pod znakom pitanja. Pazite šta kupujete, pazite kome verujete. Neviđeno je teško, ali nisu bezveze najuzvišenije stvari baš one koje nemaju cenu. Ne verujte im kada kažu da to nije tačno.

Sledeći mehanizme preovlađujuće naopake logike u kojoj su kriminalci uspešni poslovni ljudi, bivši titoisti neo-liberali i borci za ljudska prava, a mizantropi lažni rodoljubi, svaki put kada vam kažu da ste budala, znači da ste nešto uspeli da promenite, ma koliko malo da ste uspeli da pomerite stvari iz zatrovanog ležišta. Otiskujući se na put kojim spasavate vašu dušu, pokušaće sve da vas unize, uostalom tako je u Srbiji – svaki put kada uradiš nešto ispravno na kraju te grize savest. Ne znam da li nas je i šačica, ili nas nema uopšte, ali na nama je da ne klonemo duhom. Taj najteži put je jedini ispravan.

Get up, look around