Treći album misteriozne kanadske skupine Timber Timbre predvođene pevačem i gitaristom Taylorom Kirkom nema ime. Po nepisanom pravilu, bendovi koji se odluče na taj korak posle debija na taj način auditorijumu stavljaju do znanja da počinju ispočetka. I odista, ako uporedimo zvuk sa ove i prethodne ploče Medicinals (2007) razlike su evidentne.
Ono što prvo upada u uši je usredsređenost produkcije na Kirkov, elvisovskom notom pomalo izmenjen glas, koji snagom svojih propovedničkih reči zaslužuje svu pažnju ovog sveta - uzbudljive priče o životu na margini i uzdasima koje proizvode promašene sudbine nose sa sobom intimistički šmek i prisnost zagrljaja kakvim davno niste počašćeni. Besmrtnih pet i kusur minuta pesme I Get Low sažimaju svu dirljivost i fascinantnost ove duboko lične poetike koja je kadra da u čoveku probudi unutarnje tačke o kojima spin doktori sa svojim agresivnim metodama mogu samo da sanjaju.
Uz ovakvu, dobrano odmetničku, slatko-kiselo-gorku atmosferu prirodno ide i minimalstički instrumentarijum sačinjen od lenje ritam sekcije, violine, dečijih klavira i orgulja koji na potezu od rokabilija preko psihedelije do bluza otvara vrata svih krčmi zab(o)ravljenih pored kružnih autoputeva naših života. Aranžmani i melodije su jednostavni ali nipošto i prosti - svakim novim slušanjem ovog izdanja sastava iz Toronta potvrđuje se stara istina da je jednostavnost najviši umetnički ideal kojem mogu doskočiti samo odabrani.
Nadahnuti mitološkim aspektom života i recentnom muzičkom prošlošću, Timber Timbre su uspeli da iznedre vanvremenski album kojem će godine pred nama pridodati auru neprolaznog sjaja.
TroubleComesKnocking
Ono što prvo upada u uši je usredsređenost produkcije na Kirkov, elvisovskom notom pomalo izmenjen glas, koji snagom svojih propovedničkih reči zaslužuje svu pažnju ovog sveta - uzbudljive priče o životu na margini i uzdasima koje proizvode promašene sudbine nose sa sobom intimistički šmek i prisnost zagrljaja kakvim davno niste počašćeni. Besmrtnih pet i kusur minuta pesme I Get Low sažimaju svu dirljivost i fascinantnost ove duboko lične poetike koja je kadra da u čoveku probudi unutarnje tačke o kojima spin doktori sa svojim agresivnim metodama mogu samo da sanjaju.
Uz ovakvu, dobrano odmetničku, slatko-kiselo-gorku atmosferu prirodno ide i minimalstički instrumentarijum sačinjen od lenje ritam sekcije, violine, dečijih klavira i orgulja koji na potezu od rokabilija preko psihedelije do bluza otvara vrata svih krčmi zab(o)ravljenih pored kružnih autoputeva naših života. Aranžmani i melodije su jednostavni ali nipošto i prosti - svakim novim slušanjem ovog izdanja sastava iz Toronta potvrđuje se stara istina da je jednostavnost najviši umetnički ideal kojem mogu doskočiti samo odabrani.
Nadahnuti mitološkim aspektom života i recentnom muzičkom prošlošću, Timber Timbre su uspeli da iznedre vanvremenski album kojem će godine pred nama pridodati auru neprolaznog sjaja.
TroubleComesKnocking
3 коментара:
mnogo mi se svidja pesmica koju si stavio, aj mi baci link na mejl?
nasao sam!! ;)
i, kako ti se čini? mislim da sam navukao i jednog kolegu na ovaj vrhunski kult :)
Постави коментар