Dan žena

Nešto mi došlo da rekapituliram koji su mi se sve dečaci sviđali. Naravno, za neke od njih (al samo neke) sada mislim: gde su mi bile oči i čuvam se da ne tražim njihove slike iz vremena nakon filma u kom sam bacila oko na njih, jer me uglavnom sačekaju neki nadrogirani anonimusi. Takođe, za većinu njih, nađem se u čudu kad vidim kolko sam se ja u stvari primala na sve same klišee.

Elem, mislim da je apsolutno prvi bio Edvard Furlong iz Terminatora 2. Ne samo da smo, u vreme kad sam film gledala, bili bliskih godina, nego su me apsolutno izluđivale njegove šiške (kasnije sam se šišala skoro na isti način), njegov kreštav glas, kožna jakna i motor. Terminatora 2 sam gledala mali milion puta i i dan danas je jedan od mojih omiljenih filmova.

Drugi po redu, al ne i po značaju je Kori Feldman. Zapazila sam ga u filmu Stand by Me, koji inače obožavam, da bi se moja ljubav učvrstila i sa filmom Lost Boys. Kori Feldman u sebi ima nešto buntovničko i šeretsko, a ogromni Badi Holi cvikeri u kompletu sa vijetnamskom pločicom u Stand By Me dugo su ga zadržali na mojoj listi dečaka za poželeti. Takođe, Kori Feldman je umeo da se dere i krešti i uvek mi je godio njegov ponos s kojim brani oca kad ga proziva ljigavi čuvar u Stand By Me.

Kruna najromantičnije i najzaluđenije fiksacije pripada Patriku Svejziju, odnosno njegovom liku, koga drugog nego Džonija u Prljavom Plesu. Mislim da sam ovaj film iznajmljivala svakog vikenda u obližnjem video klubu samo da bi otvarala usta na svaku repliku i zamišljala kako sam ja Frensis, «prva žena iz kabineta» koju Džoni uči da pleše prljavo.

U Patrikovoj senci, cipelama za ples je škripala druga moja ljubav, dotični Pol Merkjurio iz filma Ples do ljubavi za koji sam tek malopre, tražeći slike, saznala da ga je režirao baz Lurman. Opet te šiške!

Nekakva opsesija koju sebi nisam umela da objasnim uhvatla me kad su krenuli da emituju seriju Tvin Piks. Moj dnevnik, do tada oslovljavan sa «dragi dnevniče», odazivao se na «dragi, agente Dejl Kuper», a na raspust sam odlazila tako što mojima ostavim par kaseta da mi snimaju ovu seriju. Nikad posle Tvin Piksa, Kajl nije uspeo da izgleda toliko bledo, tajnovito i lepo. Pa, kad zagrize krofnu a mene sve neki žmarci prođu.

U neprovetrenom vazduhu memljive Šumadije, pre nego što su je renovirali, rodila se moja ljubav prema Brendonu Liju, u ulozi Vrane. Tri puta sam išla u ovaj bioskop da gledam to lice sakriveno ispod maske razmrljane kišom i prvi put plakala zbog nekog koga ne znam, kad sam čula da je Brendon Li ubijen na snimanju filma. Oplakujući ga, u isto vreme sam zamišljala da sam ja ona devojčica pod kapuljačom, na trotinetu koju platonski voli Brendon Li u Vrani.

Onda je kiša prestala i zamenile su je ogromne plaže i Brzina. Ne znam dal je iz Hupera, al poster sa Kijanuom Rivsom u majici (i sa šiškama) natopljenim vodom budio me sa zavodničkim izazom na licu svakog jutra. Sećam se da sam za ozbiljne suparnice smatrala drugarice koje su se isto ložile na Kijanua. A u tom srcu bilo je mesta za sve nas. Makar one koji su imali poster.

Najduže se na mom zidu, doduše u malom formatu, pažljivo iseckanom iz nekih dnevnih novina, zadržao Hju Grant, ali isključivo onaj iz Četiri venčanja i sahrane. Da me sad neko pita šta sam videla u tom naboranom osmehu, nemam pojma, ali mislim da je u pitanju moje upoznavanje sa šarmom na prvi poled ružnjikavih ljudi. Osmeh je postao ispit lepote u mom procenjivanju dečaka.

Svi se, pre ili kasnije zaljube u Džonija Depa, al poseban zicer je ako ti se svidi baš u filmu Don Huan De Marko. E, meni se to desilo.

Razbijanje klišea je došlo sa Džekom Blekom. Uopšte ne znam šta je po sredi, ali Džek Blek je dugo zasenjivao sve druge zvezde. Možda zato što ima ogromnu senku.

Vins Von me osvojio u filmu Povratak u raj. Ne samo da sam se identifikovala sa junakom kog glumi u ovom odličnom filmu, nego sam apsolutno sigurna da je ovaj čovek najlepši glumac posle Pola Njumena. Ne, ono, ima lep osmeh, šarmantan itd. To je najlepši čovek kog sam ikad videla.

U sitnije ribe na kojima sam usput zadržala pogled, budući da me nekako prošlo to vezivanje strasti za filmske zvezde spadaju Džejms MekAvoj, Rajan Gosling i Kolin Farel koji se ipak izdvojio i na trenutak me podsetio na ove pređašnje iskre.

Među slatkiše zbog kojih mi na sekund (al baš na sekund) bude žao što nisam mlađa pa da ih kačim na zid, spada i Majk Bejli, jedan od glavnih junaka iz serije Skins - moje najnovije otkriće.

Muzičari me nekako nisu zakačili, ali bio je jedan koji se na trenutak našao na mom zidu, pa ne smem da ga zaboravim: