Nedavno se reaktivnija polovina nasdvoje oglasila povodom izostanka našeg omiljenog podlistka, papirnatog srca nedeljnika Nin - Le Monde diplomatique. Da se ne mora uvek pričati u prazno i da pisma treba uputiti na pravu adresu, naučila me upravo bolja polovina nasdvoje. Tako smo pismo poslali redakciji Nina. Nakon nedelju dana iščekivanja (oće objaviti - neće objaviti), tekst je objavljen na onim stranicama koje ja uvek preskačem, a za koje inicijator cele ujdurme kaže da su najvažniji deo u novinama - pisma čitalaca. Zahvaljujući našim prijateljima, vlasnicima skenera za popkulturne pojave, Goranu i Nebojši, prvobitno crno-belu sliku o ovoj nepravdi kačimo u sivom formatu. Odgovor glasi: nema sveta, jer nema para. Dal je po sredi zgodni izgovor ili samo čudna koincidencija, prosudite sami klikom na gornju sliku. Što se mene tiče, izgovor u vidu ekonomske krize već počinje da mi se penje na glavu. Jednom dok sam, vozeći bicikl, ustanovila da mi sedište nije dobro zašrafljeno, a pri sebi nisam imala šrafciger da ga pričvrstim, zatražila sam pomoć simpatičnog bradonje iz servisa za bicikle, smeštenog malo pre Sajma. Pričvrstio mi je sedišta, a kada sam ga pitala koliko sam dužna, rekao je: "Pa, zar sve mora da se plati?"
Постови
Нема коментара:
Постави коментар