Kada neko posveti album Wesleyu Willisu, na kome za Weird Ala Yankovica kaže da mu je idol iz detinjstva, e taj zaslužuje prostor na ovom malom mestu. Obe ove karakteristike odlikuju novo, n-to ostvarenje MC Larsa, kalifornijskog hip hop komedijaša.
Iako Lars za sebe tvrdi da je utemeljivač „post punk laptop rapa“, može se mirne duše konstatovati da on svojim belačkim pristupom hip hop kulturi sebe svrstava u zvučno raštrkani nerdcore hip hop fenomen. Nedavno smo pominjali MC Chrisa, kao još jedno važno ime ovog potpravca, koji svoju najbržu referencu nalazi u pesmi već pomenutog Ludog Jankovića – „White & Nerdy“. Dakle, njihov predmet interesovanja su sve one aktivnosti koje većina belih slušalaca rapa praktikuju u svojim životima, i to se ni na ovoj ploči ne prećutkuje, već slavi.
Pesme poput O. G. – Original Gamer ili Guitar Hero Hero već svojim naslovima dovoljno govore same za sebe. Ali, najveći kvalitet MC Larsa je njegov vanredan osećaj za satiru, misaonu imenicu za razne Bizetiće, Nigrutine i Blaže, koji misle da je dovoljno da se malo krevelje da bi bili shvaćeni kao duhoviti, a u stvari su samo iritantni jer se krevelje previše.
Larsov veoma promišljen i potkovan pristup nudi tonu smeha kačeći sve od reda – od hipsterskih devojaka koje dolaze iz raznih američkih pizdinovaca u Bruklin kako bi dosegli vrh ledenog/cool brega (Hipster Girl), licemernu ekološku brigu agresora Ala Gora i još jednog smoroja dosadnjakovića – Stinga, „brižnih“ javnih ličnosti koji u svojim krstaškim misijama za više zelenila koriste avion kao prevozno sredstvo (It’s Not Easy (Being Green)), dok se u No Logo čuje štošta o životu nezavisnih muzičara u Americi, i to sve na sempl iz Fugazijeve Waiting Room!
Ljubitelji 90’s KST hitova mogu na ovoj ploči, inače pansionu za najrazličitije likove sa savremene muzičke scene, čuti i prepev pesme Screamager grupe Therapy? koji u Larsovoj interepretaciji ima šekspirovsku tematiku. Ova ploča krije još pesama koje u sebi imaju najprimalniji hit potencijal, što nije čudno ako se zna da je ovaj 27-godišnji šaljivdžija non stop na turneji i zna šta raja voli. Uprkos činjenici da je produkcija ponekad suviše pop i ziheraška (da ne kažemo usa-radio friendly) za ove uši, i da nije da na njemu nema filera, This Gigantic Robot Kills je jedno posve neopterećujuće i ugodno slušalačko iskustvo.
Iako Lars za sebe tvrdi da je utemeljivač „post punk laptop rapa“, može se mirne duše konstatovati da on svojim belačkim pristupom hip hop kulturi sebe svrstava u zvučno raštrkani nerdcore hip hop fenomen. Nedavno smo pominjali MC Chrisa, kao još jedno važno ime ovog potpravca, koji svoju najbržu referencu nalazi u pesmi već pomenutog Ludog Jankovića – „White & Nerdy“. Dakle, njihov predmet interesovanja su sve one aktivnosti koje većina belih slušalaca rapa praktikuju u svojim životima, i to se ni na ovoj ploči ne prećutkuje, već slavi.
Pesme poput O. G. – Original Gamer ili Guitar Hero Hero već svojim naslovima dovoljno govore same za sebe. Ali, najveći kvalitet MC Larsa je njegov vanredan osećaj za satiru, misaonu imenicu za razne Bizetiće, Nigrutine i Blaže, koji misle da je dovoljno da se malo krevelje da bi bili shvaćeni kao duhoviti, a u stvari su samo iritantni jer se krevelje previše.
Larsov veoma promišljen i potkovan pristup nudi tonu smeha kačeći sve od reda – od hipsterskih devojaka koje dolaze iz raznih američkih pizdinovaca u Bruklin kako bi dosegli vrh ledenog/cool brega (Hipster Girl), licemernu ekološku brigu agresora Ala Gora i još jednog smoroja dosadnjakovića – Stinga, „brižnih“ javnih ličnosti koji u svojim krstaškim misijama za više zelenila koriste avion kao prevozno sredstvo (It’s Not Easy (Being Green)), dok se u No Logo čuje štošta o životu nezavisnih muzičara u Americi, i to sve na sempl iz Fugazijeve Waiting Room!
Ljubitelji 90’s KST hitova mogu na ovoj ploči, inače pansionu za najrazličitije likove sa savremene muzičke scene, čuti i prepev pesme Screamager grupe Therapy? koji u Larsovoj interepretaciji ima šekspirovsku tematiku. Ova ploča krije još pesama koje u sebi imaju najprimalniji hit potencijal, što nije čudno ako se zna da je ovaj 27-godišnji šaljivdžija non stop na turneji i zna šta raja voli. Uprkos činjenici da je produkcija ponekad suviše pop i ziheraška (da ne kažemo usa-radio friendly) za ove uši, i da nije da na njemu nema filera, This Gigantic Robot Kills je jedno posve neopterećujuće i ugodno slušalačko iskustvo.
Постови
2 коментара:
hehe, zabavan video klip :)
ima neki shmek devedesetih, vraca me u tinejdzerske dane
tačno
i on je odrastao u devedesetim.
Постави коментар