Cursive - Mama, I'm Swollen (Saddle Creek)

Sedmi album sastava iz Omahe tipičan je primer na koji način funkcionišu geleri nekadašnje bombe od nezavisne gitarske scene. Ukratko rečeno, reč je o još jednoj žrtvi korporativnog poimanja samosvojnog muziciranja.
To je pomalo šteta, jer bend koji deli neke svoje članove sa indie predmetom obožavanja zvanim Bright Eyes (Cursive su sugrađani Conora Obersta) nesumnjivo zna da napiše pamtljivu numeru uz koju se može prođuskati po podijumu i istovremeno se osetiti drugačiji. Šljampavo simpatični glas pevača i gitariste Tima Kashera ima na umu reči koje u boljim trenucima ploče ozbiljno odudaraju od proseka indie ponude koji se često graniči ili čak s obe noge upada na teritoriju besmislenosti (da ne navodim mnogobrojne primere).
A kada smo već kod boljih trenutaka ploče, to je u svakom slučaju prvi deo ove ploče, na koji su redom rasporođeni sve sami budući singlovi pamtljivih melodija i domišljate lirike na tragu razbrajalica. Ali čak i tu, Cursive preuzimaju formulu metal dinosaurusa iz osamdesetih pipajući po mraku šta bi moglo da se svidi publici, šta bi moglo da bude hit u Švedskoj itd... Slično Van Halenu i ostaloj stadionskoj braći i ovde je se naštimovano pod konac ali upada u uši profesionalizam shvaćen kao odrađivanje, što je najbitnija karakteristika čitavog izdanja.
I pošto su tinejdžeri u telima zrelih tridesetogodišnjaka na početku izdanja ispucali sve svoje najubojitije metke, od sredine ploče slušalac je ostavljen na milost i nemilost filerima. Oni i na ovoj ploči nesumnjivo imaju funkciju po kojoj su i dobili ime - služe za popunu prostora. Nama koji do muzike dolazimo za badava to i ne proizvodi bol u duši, ali onima koji plaćaju originale zasigurno nije lako sa ovakvim pločama.
Ipak, sa Mama, I'm Swollen mi se desilo nešto interesantno - uprkos svim njegovim nedostacima i moje nepomućene svesti o prisustvu istih, ja uživam u njegovoj prvoj polovini načičkanoj hit-singlovima od kojih se izdvajaju druga From The Hips i sledeća I Couldn't Love You. U tih osam i po minuta, koliko vremenski gledano zauzimaju ove pesme, krije se i smisao postojanja ove ploče koja će ubrzo biti zaboravljena.