понедељак, 08. март 2010.

Un prophète (Jacques Audiard, 2009)

-Za "Proroka" kažu da je najrealniji zatvorski film ikad napravljen, reče druga polovina nasdvoje pre emitovanja istog. Odista moć umetnosti da podražava realnost nalazi odličan argument za potcrtavanje svog postojanja u ovom francuskom ostvarenju.
Preplašeni Malik El Djebena zaglavljuje iza rešetaka kao sitni prestupnik, bez preko potrebnih veza za preživljavanje u istom. Ne uspeva čestito ni da se prošeta dvorištem kazneno-popravne ustanove, a već, razbijen od batina, ostaje bez patika. Bez zaleđine, preživljavanje izgleda kao nemoguća misija.
Kako to i obično biva u sličnim graničnim situacijama, Malik mora da zasluži pravo na svoj život koji je u ovim okolnostima neraskidivo povezan sa zaštitom moćnog korzikanskog klana, koji maltene vlada zatvorom u talu sa zatvorskom upravom, vodeći iz kazamata brojne nelegalne poslove. Da s njima nema zajebancije, odavno je poznato: malo ali prkosno ostrvo iznedrilo je likove kao što je Bonaparta, a brojni srpski kriminalčići su pri susretima s ovom silom završavali u kontejenerima svoje internacionalne karijere, isečeni na sitne komade.
Ali ne i Malik El Djebena. Pošto isprska ruke krvlju drugog zatvorenika, biva iniciran u društvo zloglasnih, isprva kao posmatrač, a zatim sve više i više kao aktivan učesnik. U mardelj se nikada ne ide bez razloga, te El Djebena vremenom počinje da stvara mrežu uticaja i poznanstava, napredujući do samog vrha zloglasne piramide koja svojim novčanim obrtom prehranjuje brojna gladna usta. Zato u tom, kao i u svakom drugom svetu ni nema milosti, i na snazi je samo predatorski zakon jačeg. Samo u ovoj mikrokozmi nema ulepšavanja, sve je sirovo i brutalno, onako kako i uistinu jeste.
Jacques Audiard u ovom ostvarenju uspeva da načini retko precizan portret života sa one strane zakona, ophrvan neizlečivim bolestima, nepismenošću i neprestanom tenzijom. A kada se život shvata kao borba, svaki idući dan je premija. Osposobljavanje za više domete donosi slobodu kao vrhunski ideal.
U galeriji nezaboravnih likova, Tahar Rahim se sasvim dobro snašao u svojoj ulozi glavnog junaka, jedino što se naš i ne uklapa u vizualni stereotip Arapina. No, najjači utisak ostavlja fantastični Niels Arestrup u ulozi Lucianija, nemilosrdnog Korzikanca, jednu od onih glava koja podseća da film katkad može biti izuzetno moćno sredstvo ljudske ekspresije.

Нема коментара:

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.