-Za "Proroka" kažu da je najrealniji zatvorski film ikad napravljen, reče druga polovina nasdvoje pre emitovanja istog. Odista moć umetnosti da podražava realnost nalazi odličan argument za potcrtavanje svog postojanja u ovom francuskom ostvarenju.
Preplašeni Malik El Djebena zaglavljuje iza rešetaka kao sitni prestupnik, bez preko potrebnih veza za preživljavanje u istom. Ne uspeva čestito ni da se prošeta dvorištem kazneno-popravne ustanove, a već, razbijen od batina, ostaje bez patika. Bez zaleđine, preživljavanje izgleda kao nemoguća misija.
Kako to i obično biva u sličnim graničnim situacijama, Malik mora da zasluži pravo na svoj život koji je u ovim okolnostima neraskidivo povezan sa zaštitom moćnog korzikanskog klana, koji maltene vlada zatvorom u talu sa zatvorskom upravom, vodeći iz kazamata brojne nelegalne poslove. Da s njima nema zajebancije, odavno je poznato: malo ali prkosno ostrvo iznedrilo je likove kao što je Bonaparta, a brojni srpski kriminalčići su pri susretima s ovom silom završavali u kontejenerima svoje internacionalne karijere, isečeni na sitne komade.
Ali ne i Malik El Djebena. Pošto isprska ruke krvlju drugog zatvorenika, biva iniciran u društvo zloglasnih, isprva kao posmatrač, a zatim sve više i više kao aktivan učesnik. U mardelj se nikada ne ide bez razloga, te El Djebena vremenom počinje da stvara mrežu uticaja i poznanstava, napredujući do samog vrha zloglasne piramide koja svojim novčanim obrtom prehranjuje brojna gladna usta. Zato u tom, kao i u svakom drugom svetu ni nema milosti, i na snazi je samo predatorski zakon jačeg. Samo u ovoj mikrokozmi nema ulepšavanja, sve je sirovo i brutalno, onako kako i uistinu jeste.
Jacques Audiard u ovom ostvarenju uspeva da načini retko precizan portret života sa one strane zakona, ophrvan neizlečivim bolestima, nepismenošću i neprestanom tenzijom. A kada se život shvata kao borba, svaki idući dan je premija. Osposobljavanje za više domete donosi slobodu kao vrhunski ideal.
U galeriji nezaboravnih likova, Tahar Rahim se sasvim dobro snašao u svojoj ulozi glavnog junaka, jedino što se naš i ne uklapa u vizualni stereotip Arapina. No, najjači utisak ostavlja fantastični Niels Arestrup u ulozi Lucianija, nemilosrdnog Korzikanca, jednu od onih glava koja podseća da film katkad može biti izuzetno moćno sredstvo ljudske ekspresije.
Preplašeni Malik El Djebena zaglavljuje iza rešetaka kao sitni prestupnik, bez preko potrebnih veza za preživljavanje u istom. Ne uspeva čestito ni da se prošeta dvorištem kazneno-popravne ustanove, a već, razbijen od batina, ostaje bez patika. Bez zaleđine, preživljavanje izgleda kao nemoguća misija.
Kako to i obično biva u sličnim graničnim situacijama, Malik mora da zasluži pravo na svoj život koji je u ovim okolnostima neraskidivo povezan sa zaštitom moćnog korzikanskog klana, koji maltene vlada zatvorom u talu sa zatvorskom upravom, vodeći iz kazamata brojne nelegalne poslove. Da s njima nema zajebancije, odavno je poznato: malo ali prkosno ostrvo iznedrilo je likove kao što je Bonaparta, a brojni srpski kriminalčići su pri susretima s ovom silom završavali u kontejenerima svoje internacionalne karijere, isečeni na sitne komade.
Ali ne i Malik El Djebena. Pošto isprska ruke krvlju drugog zatvorenika, biva iniciran u društvo zloglasnih, isprva kao posmatrač, a zatim sve više i više kao aktivan učesnik. U mardelj se nikada ne ide bez razloga, te El Djebena vremenom počinje da stvara mrežu uticaja i poznanstava, napredujući do samog vrha zloglasne piramide koja svojim novčanim obrtom prehranjuje brojna gladna usta. Zato u tom, kao i u svakom drugom svetu ni nema milosti, i na snazi je samo predatorski zakon jačeg. Samo u ovoj mikrokozmi nema ulepšavanja, sve je sirovo i brutalno, onako kako i uistinu jeste.
Jacques Audiard u ovom ostvarenju uspeva da načini retko precizan portret života sa one strane zakona, ophrvan neizlečivim bolestima, nepismenošću i neprestanom tenzijom. A kada se život shvata kao borba, svaki idući dan je premija. Osposobljavanje za više domete donosi slobodu kao vrhunski ideal.
U galeriji nezaboravnih likova, Tahar Rahim se sasvim dobro snašao u svojoj ulozi glavnog junaka, jedino što se naš i ne uklapa u vizualni stereotip Arapina. No, najjači utisak ostavlja fantastični Niels Arestrup u ulozi Lucianija, nemilosrdnog Korzikanca, jednu od onih glava koja podseća da film katkad može biti izuzetno moćno sredstvo ljudske ekspresije.
Нема коментара:
Постави коментар