Wold - Working Together for our Privacy (Profound Lore)

The Secret

Svako ko se makar jednom susreo sa radom kanadskog sastava Wold, zna o kakvom se izazovu radi. Trio iz ledene provincije Saskačevan još od svojih diskografskih početaka nije imao milosti prema slušalačkom auditorijumu, naoružan baražom najsurovije kombinacije blek metala i nojza. Sitaucija je toliko zaoštrena da čak i prilično muzički tolerantna bolja polovina nasdvoje otpisuje ovaj bend kao nešto najbesmislenije što se trenutno može čuti u recentnoj diskografskoj ponudi.
Uprkos zlim jezicima, Wold nastavlja sa svojom zvučnom beskompromisnošću i već duži niz godina predstavlja jednu od najbizarnijih pojava na sceni, jer pričamo o ekipi koja ima jasno izraženu samosvojnost, što je odlika kojom se malo ko može pohvaliti u epohi sveopšte reciklaže. Nakon drugog albuma sastava, fantastično zločestog remek-dela Screech Owl (2007) usledio je bučni, ali unekoliko drugačiji, posmatrano sa ove vremenske distance u svakom smislu slabiji Stratification (2008). Četvrti album u opusu sastava beleži dalje pomake u odranije izraženoj evoluciji sonične rigidnosti koju bend svojim postojanjem predstavlja.
Kao što je jedan kolega na nekom inostranom veb-glasilu sjajno primetio, naslov novog izdanja pre podseća na neki imaginarni, novi fragilni napor sastava Radiohead nego što bi mogao da se dovede u vezu sa nemilosrdnim Kanađanima. Što se tiče zvuka, ovo je prvi potpuno instrumentalni album benda - đavolski vokali su nestali, ali je nesnosna buka ostala, glatka kao koža na babinom licu.
Po svom zvuku, WTFOP smešta Wold u dželatski nastrojeni tabor novih nojzera poput zloglasnog akta Prurient, a svekupni utisak nije daleko od dionizijskih standarda koje su davno ustanovili japanski zvučni teroristi Merzbow i Masonna. Pomalo paradoksalno, Wold i na ovom teško svarljivom ostvarenju uspevaju da verno prenesu ledenu atmosferu blek metala kroz tri podugačke teme, čije trajanje (ponaosob svaka duža od 10 minuta) ne doprinosi utisku ustajalosti i zamora materijala.
WTFOP je veran zvučni dokument pokušaja šetnje usred snežne oluje, dok vam podivljali vetar zaklapa oči i bičuje usne. Kao što je slučaj i sa prethodnicima, ni ovaj album neće biti primaran izbor za puštanje kada vam u goste dođu neki dragi ljudi, ali mu to ni u kom slučaju i nije namena. Wold je nesumnjivo potpisao još jedan đavolski težak test audio izdržljivosti, ali pažljivijim (istreniranijim) ušima neće promaći i katkad istinski veličanstven metafizičko-estetski aspekt ovog izdanja.