Disappears - Lux (Kranky)

Teško da je iko mogao pomisliti da će cenjena čikaška etiketa Kranky, mahom poznata po favorizovanju eksperimentalnog zvuka ikada objaviti nešto što ima veze sa najšire shvaćenim straight-forward rock zvukom. To se ipak dogodilo sa debi albumom čikaške ekipe Disappears. Zanimljiv sled okolnosti sa fenomenološke tačke gledišta - izmasirajmo se u predelu srca i priznajmo: u eri sveopšte relativizacije svih proverenih kanona (osim kanona same relativizacije), čisti rok kao forma je čini se preko noći postao eksperimentalna forma. Naravno, to se nije tek tako dogodilo, ali mnogima još nisu javili za sveobuhvatne promene.

Prvobitno je Lux trebalo da izađe za Touch and Go, drugu renomiranu etiketu iz najvećeg srpskog grada s one strane Atlantika i u njenom katalogu bi ova ploča našla mnogo primernije okruženje. Ali, Touch and Go je prošle godine "zbog svetske ekonomske krize" obrnuo svoju poslovnu etiku na nivo povremonog davanja znakova života. Tako se jedna sigurna kuća gitarskih odmetnika prethodne dve decenije (ujedno i poslednje u prošlom veku) lagano preselila u istoriju, što na određeni način potvrđuje istorijsku tezu s kraja prethodnog pasusa.

Ali, ovi čikaški veterani, poznati lokalcima po radu u bendovima čija vam imena ne bi ništa značila (Ponys i Boas, čini mi se), nisu opterećeni hronološkim imperativom u svom radu. Na kraju krajeva, ta priča je ionako došla iz ekonomije, a ne iz umetnosti - u svojim najboljim izdanjima, njena moć uspeva da poništi vreme.

Disappears nisu na toliko visokom nivou, sudeći po svom prvencu, ali se sasvim lepo snalaze u busiji mikrokosmosa koju su svojim sviračkim angažmanom zauzeli. Sami, istorijski osvešćeni članovi su u dobro poznatom domišljato-šaljivom maniru ponudili formulu onog što od njih može da se očekuje: Disappears je mesto na kome se sreću Creedence Clearwater Revival i Minor Threat.

Dodajmo na tu osnovu pevača koji s vremena na vreme podseća na Lou Reeda koji se nije pucao hemijom, malo odmetničkog šarma a la Gun Club i mestimične repeticije. Pesme na ovoj ploči su uglavnom srednjaškog ili čak sporijeg tempa, ali u ovim ušima najbolje odzvanjaju kad malo pritisnu papučicu, kao što je to slučaj u pesmi Pearly Gates koja na videlo izbacuje odlučujući uticaj pravoverne pank estetike, one po kojoj entuzijazam/osećaj odnosi prevagu nad tehnikom. To od Lux čini izdanje kome će se najviše obradovati poštovaoci proverenih vrednosti, onih kojih je, površno gledano, sve manje iz dana u dan. Disappears su učinili dovoljno da bar na mah obore tu tezu. 

Pearly Gates