субота, 07. август 2010.

Omar Souleyman - Jazeera Nights (Sublime Frequencies)

Sa sedištem u Sijetlu, izdavačka kuća Sublime Frequencies svojim diskografskim aktivnostima ne može biti udaljenija od poluzaboravljene grunge zaostavštine neshvaćenih milionera (a sećate se šta nam je sve pričano o njoj). Odbacujući u praksi mantru domaćih denacifikatora o sređivanju sopstvene kuće, ova etiketa se bacila na kultivisanje egzotičnih cvećki iz malo eksponiranih bašti. U njenom katalogu nalaze se zvučne razglednice sa Balija, Jave, Sumatre, iz Zapadne Sahare, Burme, Laosa i Iraka, možete naleteti na arhivske snimke četiri indonežanske devojke kako su zaključane u garaži pre 40 i kusur godina sebi prilagođavale bitlsovsku pesmaricu... Čini se da je predvodnik ovog sumantog društvanceta skupljenog sa svih strana sveta sirijski kralj svadbi Omar Souleyman, glave umotane u "šumag" crveno-belu kefiju i neizostavnim naočarima za sunce.
Aktivan od 1994. godine, u njegovom opusu je izbrojeno više od 500 diskografskih jedinica. Veliku većinu njih čine snimci živih nastupa na svadbama po Siriji, u kojoj je izgleda nemoguće napraviti haos od venčanja bez ovog pevača. Ti albumi, mahom u kasetnom formatu prodaju se širom Sirije po muzičkim kioscima. Zapadnom tržištu Souleyman se predstavio 2007. albumom Highway to Hassake (Al Hasaka je mesto odakle potiče), sledio je Dabke 2020, i od nedavno, Jazeera Nights.
Sva tri albuma su kompilacije najuspelijih momenata karijere ovog plodnog pevača koji je kao "autentični drugi" privukao nemalo interesovanje egzotici sklonog auditorijuma. Njegova muzička banda sastoji se uglavnom od još dva člana - jedan svira na duplim klavijaturama, dok drugi na licu mesta smišlja reči pesama koje Souleymanu šapuće u uvo kako bi ih on što pre vokalno reprodukovao. Iako operiše na potezu između kurdsko-sirijske varijacije dabkea (ples, nalik na mešavinu ora i šote (recimo, šota u oru), popularan na čitavom Bliskom istoku) i choubija (originalni irački žanr), Souleyman je na Zapadu svrstan u žanrovski pretinac humoristično definisan kao "džihad tehno".
U prevodu na srpski jezik, muzika unutar Ostrvskih noći najbolje je definisati kao halucinogeni, LSD Južni vetar, ulična zanimacija proste raje koja svojom frenetičnošću tera na trans. U sirovi, neprskani šmek Souleymanovog muzičkog izraza sasvim prirodno se uklapa fatalistički obojena lirika. Šta smisleno reći za ploču koja počinje pesmom "Iskopaću tvoj grob sopstvenim rukama"? Sličnom sudbinskom rešenošću odišu i naslovi poput "Izbodi mi srce", "Sve su devojke verene", "Ja namigujem, ti ne primećuješ" ili "Moje suze će naterati kamenje da zaplače", ako je verovati prevodiocima sa sirijske varijacije arapskog jezika. Nama, lingvistički neupućenima, preostaje da registrujemo čest ornament u arapskoj muzici - magičnu reč "habibi".
Na račun Souleymanove muzike može se uputiti zamerka jednoličnosti, ali to je kritika koja u globalnom selu ide na dušu svakom poznatom žanru. Mnogo važnije od toga je zasnivanje veza između otuđenih delova sveta, koje se za promenu ne temelje na postavkama tehnološko/rasne/kulturne superiornosti, ucenama ili pretnji silom, već na bezinteresnom dopadanju.

4 коментара:

koneyn је рекао...

Zanimljiv čilac :) Mada ne verujem da bih izdržao slušati ceo album ako je muzika većinom tako blago histerična kao na klipu :)

Elem, evo jedne velike preporuke iz bliskih krajeva, nažalost nema neki izbor na tjubu - u pitanju je Badawi (Raz Mesinai), rođenjem Izraelac koji je u mladosti pripadao Neturei Karta hasidskoj sekti (obavezno progooglaj, verujem da će ti biti zanimljivo, takođe je i bitno za kontekst).

http://www.youtube.com/watch?v=A1W6mbl1wMs

Neke (stare) stvari su mu prosti spoj bliskoistočne ritmike i jamajčanskog daba i to po mom mišljenju nije ništa posebno, međutim kasniji albumi šetaju između vatrenog folk zvuka sa opet naglašenim ritmom (Clones & False Prophets, Soldier Of Midian) do nekih vrlo suptilnih i uglavnom uživo odsviranih kompozicijskih celina koje maltene teraju suze na oči (album Safe).

Jedno vreme smo se drugar i ja baš aktivno bavili potragom za tako nekim modernim biserima (on se još uvek pozabavi time, ja odoh na neki drugi kraj sveta), međutim ostadosmo uglavnom razočarani, nema tu baš mnogo šta da se nađe a da super zvuči, nažalost.

Ja sam se diretno otud bacio malo na persijsku folk muziku, sviranu na taru (neka vrsta laute, sa dugim vratom), ali to sad već ne znam koliko je blisko senzibilitetu posetilaca ovog bloga ;)

nasdvoje је рекао...

urnebes :)

Milja Lukic. Tu i tamo је рекао...

Čoveče...
Otkud izvlačiš sve ove likove?etri

nasdvoje је рекао...

nije pesma skroz reprezentativna, ali nije bilo boljeg snimka. muzika na ploči je kudikamo histeričnija...

znam za mesinaija još iz sub dub faze, on je ponikao u toj ny "illbient" ekipi samim tim što je izbacivao ploče za etiketu asphodel. strašno sam vezan za lp dancehall malfunction iz 1997, veoma moguće i zato što je moj prvi susret s njim. što se tiče badawi opusa imam nekoliko albuma koji su mi bili dostupni - npr. ovogodišnji 12" el topo nisam nigde našao.

kad si već pomenuo persiju, ove godine je izašla zanimljiva kompilacija arhivskih snimaka iz poslednjih godina vladavine reze pahlavija http://www.soundsoftheuniverse.com/releases/?id=18578 nešto najbliže organskom susretu istoka i zapada na istoku koji sam imao prilike da čujem, otprilike oriental funk http://www.youtube.com/watch?v=sqtmTibk5TE

miljo, mnogo je lakše iskopati ih nego što ti se čini... čitaš novine, odeš na net i ukačiš ko štrči :D

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.