Yolke - Poppy Wash EP (Fallopian Tunes)

Potreba da se recenzira besplatni debi EP opskurnog sastava iz Brunswicka, predgrađa Melburna, može se opravdati na samo jedan način. Ovo je prokleto dobra muzika, a mi smo posebno osetljivi na ovako prijatna iznenađenja.

Iako Yolke (srednjevekovni izrazi za žumance koje je u međuvremenu izgubilo e) na svojoj majspejs strani tvrdi da je ono što se može naći na Poppy Wash psych/ambient kakvoće, u toj odredbi nije čitava istina. Nije da nije tačno, ali nije skroz tačno. Zato što ovako kompleksan i rafiniran album australijskih anonimusa izmiče uobuičajenoj žanrovskoj podeli.

Suočeni s ovim izazovom, da probamo ovako. Ima čitalaca koji se sećaju da je jedna žilica korena post-rocka nastala iz shoegazea, koji je opet imao veze sa dream popom. Dodajte na tu priču jazzy bubnjara i pomenute psych/ambient sastojke i tu ste negde. Ono što je najfascinatnije je prilično uravnotežen sud da Yolke kvalitetom svoje svirke nisu uopšte daleko od pedantnih vrhunaca sastava Tortoise, što je za debitante veoma veliki kompliment.

Australijanci nisu mnogo zainteresovani za isuviše eksploatisani tihoGLASNOtiho koncept, izraubovan i supstancijalno ispražnjen. Umesto toga, oni pale efekte i puštaju da se snolika magija odmotava sama od sebe. U tom putešestviju, dokidaju se mnoga sazvučja, stiže se i do upotrebe garažnog filtera, ali Yolke, iako uvek u pokretu, uspeva da održi svoj identitet, potvrđujući rafiniranu klasu koju ni gluvi ne mogu osporiti.

Poppy Wash je jedna od onih ploča koja me podseća na  listiće trapist sira iz mladosti,  škrto pakovanog u "izmenjenoj atmosferi". Kao izdanje koje se sluša u dahu, sačinjeno od nekoliko medlija koji ne odgovaraju formalnoj podeli na numere, nešto više od 45 minuta muzike (haha, i to je EP) prolazi za tren, svedočeći o postojanju jednog primamljivog, opijajućeg mikrokosmosa.