Za bend koji je postojao punih 19 godina bez zvaničnog izdanja, grupi Yawning Man iz La Quinte u Kaliforniji uopšte ne ide loše poslednjih nekoliko sezona. Nakon odličnih Rock Formations i Vista Point, defintivnih spomenika desert stoner rock zvuka, nedavno je objavljeno novo studijsko izdanje grupe pod nazivom Nomadic Pursuits.
Članovi grupe u međuvremenu su se razmileli po raznim stranama, svirajući poštenu, prijatnu i atraktivnu instrumentalnu muziku u sastavima Ten East, Dark Tooth Encounter i Yawning Sons, jednog od ponajboljih prošlogodišnjih albuma. Još jednom se pokazalo da je pravda, makar u simboličkom obliku dostižna, pa tako bend koji je nekada važio za najuticajniji na desert rock sceni, konačno zadobija pažnju kakvu odavno zaslužuje.
Nomadic Pursuits je album koji lagano drži uspostavljene standarde grupe ali ih retko, ako uopšte prevazilazi. Reč je o kompaktnoj ploči bez većih izleta u vrhunsko, izdanju za koje oni sve brojniji znaju šta na njoj može da ih očekuje.
U najkraćim crtama, reč je o umilnim instrumentalnim pasažima koji ne beže od svoje rokerske baze, ali ni ne insistiraju na njoj. Konačan rezultat ogleda se u kolekciji umilnih, suncem opaljenih tema koje blagotovorno deluju na organizam, te ni ovog puta neću propustiti da istaknem da je svima u životu potrebna muzika ovog benda, iako ovo nije njihovo najblistavije ostvarenje.
Da su zaista stigli bolji dani za bend govori i činjenica da je grupa prvi put ovog leta bila na evropskoj turneji u okviru koje je posetila i Zagreb. U izveštajima sa koncerta, novinari nisu prećutkivali da nikada ranije nisu čuli za ovaj bend. Ovde, među gomilama tvrdokornih ljubitelja gitarskog zvuka, nema ko ni da ih dovede.
Camel Tow
Постови
Нема коментара:
Постави коментар