Toundra - II (Aloud Music /Astoria /Narshardaa /Criminal Attack)

Od časova geografije u osnovnoj i srednjoj školi je prošlo dosta vremena, pa sam se za pojam tundre konsultovao sa dragom vikipedijom, iako mi je u malom mozgu ostala asocijacija na Rusiju vezana za ovaj termin. I zaista, zaboravlja se, ali ne toliko - tundre su na laponskom "ledine bez drveća", predeli u kojima niske temperature onemogućavaju pošumljavanje.
Toundra o kojoj ovde govorimo stiže iz Madrida i aktivna je tri godine. Nastali na lešu kratkotrajnog ali ubitačnog hardkor benda sa nacionalnom reputacijom, Španci su odlučili da se stilski pomere ka širim muzičkim prostranstvima u kojima nema ljudskih glasova. Izbacili su debi i jedan split, a za potrebe nove ploče skočili do Švedske kako bi sebi obezbedili najviše moguće tehničke uslove. Impresivni rezultati su lako uočljivi.
Post-metal kao kovanica koja označava muzički predlog nije preterano omiljena van krugova fah-idiota koji za svako sledeće izdanje sa sludge i tome sličnim prefiksima tvrde da je u pitanju revolucionarno, fantastično i vanzemaljsko ostvarenje. Doduše za neka od tih izdanja verovatno i važe takvi epiteti, ali džaba ti kad ti oni nisu dovoljni da ponovo sebi pustiš te albume. Toundra pripada onom manje zastupljenom kružoku bendova širom planete kojima je post-metal samo jedna od stilskih odrednica, koja biva transcendirana eklektičnijim pristupom materiji, i to u vidu tiših, setnih i anđeoskih gitarskih trenutaka.
Španci umeju da održe pažnju svojim temama u kojima je konstantno zastupljen momenat tenzije i pritajenog prisustva snage, koja kad se razlije po zvučnicima u vidu težih udara ne predstavlja sama sebi cilj bildovanja gitarama nabudženih mišića već je uvek u funkciji daljeg razvijanja elegantne poetičnosti. Posebno raduje prvoklasno čitanje jednostavno efektnog kanona i njihovo dalje razvijanje u progresivni pravcima, uz nezaobilazne začine u vidu istočnjačkih melodija i (za Špance prirodne) akustične gitare.
Slično imenu grupe, i naslovi tema otkrivaju geografske afinitete Madriđana koji nas očinskom sigurnošću voze kroz Magreb, Zanzibar, po Dunavu, ali stižu i da zarone dublje u prošlost posvećujući jedan instrumental Vizantiji. U svom sviračkom putešestviju ne prave nijedan pogrešan korak niti pokazuju znake zamora, dokazujući da u ovom krilu instrumentalne muzike ima još prostora za prijatna iznenađenja.

Magreb