уторак, 31. август 2010.

té - 敢えて、理解を望み縺れ尽く音声や文字の枠外での 『約束』 を。(Zankyo)

Omiljena post-rok ekipa iz zemlje izlazećeg sunca (ima još kosookih favorita te fele) nedavno se oglasila novim studijskim albumom. Po prvi put u karijeri benda napravljena je pauza od dve godine, ali su zato druge, sada već tradicionalne pojave koje idu uz bend ostale deo njegovog identiteta.
Kao i do sada, omot benda, uz neizbežnu belu, predominantno krasi jedna boja. Ovog puta je izbor pao na ljubičastu. Kao grupa koje je za relativno kratko vreme uspela da bar u svom zavičaju preraste žanrovske okvire. sva je prilika da té novom pločom pokušava da produbi, obogati i osveži zvučni izraz kome i duguje svoj uspeh, a da pritom ovaj zahvat ne bude percipiran kao ponavljanje, nazadovanje ili ostale slične reči koje umetnici nikako ne vole da čuju na račun svog bitisanja.
Poslovična pop forma u kojoj se neobuzdani naleti energije smenjuju sa emotivnim  prikupljanjem snage što je istinski trademark ove instrumentalne grupe, na ljubičanstvenom izdanju zadobijaju jasnije math konture. Za one slabije upućene, math rock je podžanr rock muzike koji se temelji na zahtevnim sviračkim sposobnostima (neparni ritmovi, genocid nad melodijom, nagle promene tempa) i (konvencionalno gledano) prilično teškom varenju serviranog, osim ako niste kojim slučajem ambiciozni muzičar. Ume sve to da bude dosta zamorno za slušanje (u većini slučajeva) ali je katkad i fascinantno (čast izuzecima, evo jedne sušte prijatnosti). Gorka pilula je ipak zaslađena sklonošću ka vicu i zajebanciji čime se stvara onaj ozbiljno-neozbiljni sentiment koji može da se definiše i kao "toliko sam zajeban da mogu da se zajebavam".
U tom duhu protiče prvi deo ploče, koja vremenom sve više gubi svoje istaknute tehničke predispozicije, sklizavajući u dosadnjikave kontemplativne komade u kojima se zapravo ništa zanimljivo ne dešava. té je i odranije pripadao onoj sorti "hit-or-miss" bendova koju ili volite ili uopšte ne, tako da uočena pukotina neće učiniti mnogo nauštrb reputacije benda.
Ipak provejava utisak da je suva drenovina inspiracije na suženom manevarskom prostoru grupe iscrpljena do korena i da bi Japancima dobro došao još koji duži odmor. Što se mene tiče, mora da se radi o zamoru materijala. 

2 коментара:

nasdvoje је рекао...

ti poljubim, kad ugledah naslov pomislih da nam je neko bagovo blog:)

nasdvoje је рекао...

haha

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.