Skoro neprimetno, na bočna vrata, mučenom i omalovažavanom metalu je polako ali sigurnodavan sve veći kredibilitet na stranicama hipsterske štampe. To se posebno odnosi na blek metal, koji je zahvaljujući medijima i dospeo na čelne pozicije onih sistema vrednosti koji (pogrešno) izjednačavaju umetnički akt sa samim životom. Umetnost se ne može živeti. Khm, rekao sam to.
Vremenom, nastala je prava epidemija bendova koji sviraju blek metal za ljude koji ne vole blek metal. Pomalo ironično, blek metal kao jedan od najluzerskijih žanrova u hajp očima je odjednom postao poželjna stvar. Nije to loše samo po sebi (ništa nije tako, anyway), nije dobro što neke stvari presporo putuju (hahah). Ono što jeste loše tiče se samog metala, koji se u tom procesu prijemčivanja rasipa i gubi, nestaje njegova ultimativna civlizacijska neprihvatljivost, nestaje varvarstvo što se pomalja iz nutrine civilizacije.
Novi album Nachtmystiuma, nastavak odličnog izdanja iz 2008. godine, nadovezuje se na niz ispraznih "progresivno-avangardnih" ploča koje su sebi kao cilj postavile ušuškavanje neprihvatljivog metala u hipsterski komfor, a imali smo prilike da ih preslušamo u dovoljnom broju u poslednjih nekoliko godina, da sad ne navodimo imena. Kao neko ko voli kad se ideja metala transcendira i prevazilazi, moram da priznam da mi se ta ideja nimalo ne sviđa kada se sprovodi usiljeno, na mišiće. Nije svaka novotarija progres.
Upravo je to slučaj na ovoj ploči, koja uprkos svim tim "atipičnim" zahvatima, ekskurzijama po drugim žanrovima i sporadičnim blek metalskim varvarstvom ostavlja moje srce hladnim kao da je taštino. Blake Judd, izblajhani frontmen benda poseže za manje-više istim gostima kao na prošlom albumu, tokom čijeg trajanja se jasno razaznaju šavovi ideja za koje je pogrešno procenjeno da bi mogle da upale. Esencija je ostala na nekom drugom mestu.
Naravno, nije sve potpuno tragično - ovakvi albumi i služe kao predsoblje za prave stvari ali se tu njihova edukativna funkcija završava, te jedino što preostaje je da služe kao indikatori prepoznavanja neizbrušenih muzičkih ukusa. Ako to ikoga uopšte i zanima.
Постови
Нема коментара:
Постави коментар