I uvek kada se zapodene priča oko "uspešnosti" neke domaće grupe, navedem primer mostarskog dueta Vuneny koji ovaj pojam značajno redefiniše u okruženju samodovoljnih balkanskih brazdi - preko 400 koncerata za nekoliko godina staža, što u okruženju, a većinom nešto dalje - pa sve do Tunisa. Što je još bitnije, nalik na makedonske nju vejvere Bernays Propaganda, žitelji jednog od dva friško podeljena grada na našem poluostrvu (drugi je, treba li napominjati, Kosovska Mitrovica) idu na prave pravcate turneje - potrpa se sve što treba u kombi pa se svaki dan svira u nekom drugom gradu. Hteli mi to da priznamo ili ne, to jeste uspeh i nedosanjani san za brojne "uspešne" regionalne sastave koji izlete u inostranstvo pravdaju pod stavkama "nostalgija" ili "kulturna razmena", ovo drugo gotovo uvek u nekom (para)državnom (čitaj jalovom) aranžmanu.
Zahvaljujući svom neprestanom trudu, ovoj grupi je pošlo za rukom da nedavno objavi svoj treći studijski album za francusku izdavačku kuću Jarring Effects. Pogled na katalog ove kuće govori da su u pitanju ozbiljni igrači - osim perjanica francuske dub scene što Ez3kiel i High Tone jesu, tu se našlo mesta i za nove nade kao što je Oddateee, ali i za stare kajle poput Scorn. Ekipa za respekt, nema šta.
I iako su sve ove činjenice sjajne i vredne poštovanja, tamo gde je to najbitnije čini se da Mostarci nisu na visini zadatka. Njihov visoko eklektični muzički hibrid sastavljen od delića raznoraznih pravaca u rasponu od duba do novijih gitarskih formi klasičan je primer new-age spiritualizma koji slušaoca ostavlja potpuno ravnodušnim, i praktično praznim iznutra. Da stvari budu potpuno jasne: tehničko-produkcijska egzekucija je na ovom, kao i na prethodnim izdanjima na zavidnom nivou, ali muziku sačinjava štošta više od pukog studijskog glancanja.
Utisak je da je u sveopštem svaštarenju sastava izgubljena neka, bilo kakva muzička osobenost grupe, te tako brižljivo producirani kolaži semplova, kontemplacije i povremenih gitarskih upliva u sebi sadrže snagu samo da zatalasaju po površini, iako se pozivaju na dubinu. Dubine na ovom, kao ni na prethodnim izdanjima grupe nema previše, te se može zaključiti da je Vuneny u najvećoj meri kukavičje jaje koje se izdaje za avangardu. Da ne ispadne da treniramo strogoću, njihovi koncerti su posve prijatan spektakl za audio-vizualna čula, ali ta energija i posvećenost sa koncerata nikako da se prelije na diskografske lične karte sastava, koji kao da se pred svako studijsko slikanje dodatno licka i češlja ne bi li ispao lepši nego što zapravo jeste.
No zahvaljujući pozicijama do kojih su došli svojim trudom, koji je za svaku pohvalu, novi album grupe Vuneny će sigurno ići iz ruke u ruku onih kojima nije bitno šta ili ko im svira dokle god je "ispravno" i "underground", iako je u najboljem slučaju reč o sadržinski osrednjem izdanju. Bez obzira na ovu (sasvim dobronamernu) kritiku nastavljamo sa praćenjem večitih zvučnih lutanja bosanskog dueta.
"Partizanska" Live in Luzern
Zahvaljujući svom neprestanom trudu, ovoj grupi je pošlo za rukom da nedavno objavi svoj treći studijski album za francusku izdavačku kuću Jarring Effects. Pogled na katalog ove kuće govori da su u pitanju ozbiljni igrači - osim perjanica francuske dub scene što Ez3kiel i High Tone jesu, tu se našlo mesta i za nove nade kao što je Oddateee, ali i za stare kajle poput Scorn. Ekipa za respekt, nema šta.
I iako su sve ove činjenice sjajne i vredne poštovanja, tamo gde je to najbitnije čini se da Mostarci nisu na visini zadatka. Njihov visoko eklektični muzički hibrid sastavljen od delića raznoraznih pravaca u rasponu od duba do novijih gitarskih formi klasičan je primer new-age spiritualizma koji slušaoca ostavlja potpuno ravnodušnim, i praktično praznim iznutra. Da stvari budu potpuno jasne: tehničko-produkcijska egzekucija je na ovom, kao i na prethodnim izdanjima na zavidnom nivou, ali muziku sačinjava štošta više od pukog studijskog glancanja.
Utisak je da je u sveopštem svaštarenju sastava izgubljena neka, bilo kakva muzička osobenost grupe, te tako brižljivo producirani kolaži semplova, kontemplacije i povremenih gitarskih upliva u sebi sadrže snagu samo da zatalasaju po površini, iako se pozivaju na dubinu. Dubine na ovom, kao ni na prethodnim izdanjima grupe nema previše, te se može zaključiti da je Vuneny u najvećoj meri kukavičje jaje koje se izdaje za avangardu. Da ne ispadne da treniramo strogoću, njihovi koncerti su posve prijatan spektakl za audio-vizualna čula, ali ta energija i posvećenost sa koncerata nikako da se prelije na diskografske lične karte sastava, koji kao da se pred svako studijsko slikanje dodatno licka i češlja ne bi li ispao lepši nego što zapravo jeste.
No zahvaljujući pozicijama do kojih su došli svojim trudom, koji je za svaku pohvalu, novi album grupe Vuneny će sigurno ići iz ruke u ruku onih kojima nije bitno šta ili ko im svira dokle god je "ispravno" i "underground", iako je u najboljem slučaju reč o sadržinski osrednjem izdanju. Bez obzira na ovu (sasvim dobronamernu) kritiku nastavljamo sa praćenjem večitih zvučnih lutanja bosanskog dueta.
"Partizanska" Live in Luzern
Постови
Нема коментара:
Постави коментар