Aucan - DNA EP (African Tape)

Breša, Lombardija, u podnožju Alpa. Grad u Italiji sa oko 200 hiljada stanovnika koji odmah izmami osmeh na lice pravim ljubiteljima fudbala, zbog ligaša koji nosi ime grada. Još otkad smo upali u "kalčomaniju" uz nezaobilaznog Milorada Đurkovića iz titogradskog/podgoričkog studija, privukla nam je pažnju ova simpatična ekipa, koja je manjak u budžetu nadoknađivala borbenošću i željom da se pomrse računi većima od sebe, poput Juventusa, Milana, Intera i ostalih korporativnih džinova. Breša je od ove sezone ponovo u Seriji A, a istorija duga 99 godina beleži da su njen dres nosili i Roberto Bađo, Luka Toni, Pep Gvardiola, "Maradona sa Karpata" Hadži, Andrea Pirlo, Ilji Tare i Marek Hamšik.

Aucan je trojka koja dolazi upravo iz Breše, i ima već jedan album iza sebe. Ako trojka svežim EP izdanjem još uvek nije izborila plasman u Seriju A, dobrim delom njegovog sadržaja pokazuje aspiracije za takve poduhvate u bliskoj budućnosti. Tačnije, četiri petine ovog minija svedoče o želji Italijana da nastave sa tradicijom koju su ustanovili američki Battles.

Za one koji slabije prate dešavanja na globalnoj muzičkoj sceni, Battles su serijom EP ostvarenja i jednim punokrvnim albumom zbrisali granice između math rocka, electro zvuka i avangarde, servirajući na tacni koktel koji je bio posve neobičan ali i začuđujuće pitak. Daljim razrađivanjem tog zvuka u raznim pravcima, Aucan stvaraju svoj prepoznatljiv identitet.

Po onome što se može čuti na DNA, Aucan su i hip hopičniji i gitarski tvrđi i dubstepastiji od svojih bližih američkih predaka. Neko bi rekao i prijemčiviji (konvencionalniji kao u naslovnoj numeri), ali prvi singl Crisis, ne ostavlja ni jotu manevarskog prostora za takve tvrdnje - reč je o gracioznom komadu instrumentalne muzike koji otkriva sve telekomunikacijske naslage paranoične lepote,  predstavljajući preko potreban znak pribranosti u dobu sveopšte konfuzije.

Nažalost, poslednji, petnaestominutni izlet u ambijentalnije vode The Darkest Light narušava koherentnost ove ploče, a da joj pritom ne pridonosi nekim novim kvalitetom. No i sa njom, Aucan pružaju ubedljiv argument da se u zemlji Latina ne stvaraju samo šlageri za San Remo i anahroni melodični metal, pridružujući se tako koloni muzički drugačijih iz svoje zemlje koja seže unazad od legendarnih Cripple Bastards preko meni ne baš omiljenih Zu i zastrašujuće teških Ufomammut do underground čudaka Putiferio. Ekipa iz Breše je već najavila novi album za početak 2011, za koji osnovano verujemo da će biti pun pogodak.