U jednom delu fantastične Travničke hronike, briljantnog unutrašnjeg uvida u spoljni pogled na ove prostore (famozno i izlizano "slanje slike u svet"), Ivo Andrić (baš danas rođen pre 118 godina) opisuje fenomen "tutnjanja čaršije". U njemu se dugo nakupljana energija iz ko zna kog razloga prelije na gradske ulice i u rušilačkom amoku razbija sve što joj se nađe pod rukama. Nasilništvo raste, doživi vrhunac, najzad izgubi dah i posle nekoliko dana je sve opet učmalo i tiho, kao da se nikad ništa nije ni dogodilo, pokupi se srča i sve se vrati u "normalu". Svojevrstan ventil nezadovoljstva kroz koji s vremena na vreme prošišti dosta vazduha, tog odanog saveznika vatre i dima.
Za ovih 30 godina života pamtim dosta takvih situacija, što govori da živim u turbulentnim vremenima. Devedesete su bilo posebno hektične po tom pitanju, zaključno sa 5. oktobrom, koji sam za razliku od ostalih događaja sličnog profila presedeo kod kuće i tek se kasnije pridružio u konzumaciji besplatnog sladoleda i cigareta. Sveža sa bila sećanja na smrzavanja srca i ekstremiteta tokom studentsko-građanskog protesta 1996/7, a negde 2000. u vreme najgušće slobističke paranoje, sa ulica me konačno oterao "Srpski kralj trgova" Vuk Drašković kada je rekao "da sa 50 hiljada ljudi on ne može da uradi ništa, te da mora da bude prisutno bar pola miliona." Čini mi se da je baš on svojom političkom taktikom najzaslužniji za mit da se vlast osvaja na ulicama, na šta gledam sa zlobnim podsmehom još od kad sam prozreo njenu naivnost.
Uprkos početnim nadama, ni novi milenijum ne zaostaje u uličnom smislu - bar kada je Beograd u pitanju. Sportsko-politički motivisani napadi na ambasade raznoraznih zemalja, batinanje učesnika gej parade 2001, mitinzi opozicije sa smrtnim slučajem... Sva je prilika da je fitilj frustracije sve tanji pa se sve češće pali.
Prva ozbiljna misao o nastavku života na nekom drugom mestu na zemaljskoj kugli javila mi se 2004. kada je zapaljena Bajrakli džamija. Nikako mi nije išlo u glavu šta je ovaj verski objekat skrivio, pogotovo kada se zna da je, prema rečima Envera Hodže, "jedina religija Albanaca tzv. Albanstvo". Isti osećaj me ponovo ophrvao tokom današnjeg dana. Na gradskim bojnim poljima se odavno ne vode moje bitke, taj cirkus je zabava za neke druge glave. Nadam se da su svi konačno zadovoljni što su uspeli u svojim naumima - prvi što su osvojili slobodu, drugi što su branili povređenu čast. Za njih je cena koja je plaćena verovatno prihvatljiva, u svakom slučaju nisu oni ti koji će izmirivati ceh.
Ali, ne bih se ovoga puta bavio vinovnicima, izgrednicima, o njima sam već pisao u bliskoj prošlosti. Oduševljen sam demokratskom procedurom policije koja okrvavljenog obeznanjenog klinca koji bespomoćno leži na pločniku demokratski čašćava nogom u bubreg. Suviše dobro pamtim neke ranije situacije u kojima je policija na svirep način "štitila javni red i mir" da bih imao bilo šta pohvalno da kažem o njoj. Tih likova nema nigde kad su ti stvarno potrebni, a uvek su tu u pogrešnom trenutku., vazda spremni na maltretiranje. No, čak ni to nije najveći problem.
Tužno je što se ovde stvara atmosfera da se jedino razume jezik nasilja, koji mi se gadi, baš kao i svaki drugi oblik bahate isključivosti. Ali očigledno je da većina ćuti kad nasilje progovori jezikom koji izgleda svi razumeju. Kultura dijaloga ovde nikada nije posebno uspevala i njeno uzgajanje je dugotrajan proces kojim nema ko da se pozabavi, jer za to ne postoji utvrđeni mehanizam ni dobra volja. Sagovornici ne čuju jedni druge u beskrajnom nizu gluvih telefona, a mimoilaženje u stavovima se tumači kao izdaja. Današnji događaji su potvrdili ključni nedostatak ove zemlje - nepostojanje države. Narod je tako hteo, sada kuka i besni, svi osuđuju, a malo ko nešto konstruktivno predlaže ili se naglas pita zbog čega je do ovoga došlo.
Po ko zna koji put se pokazalo da nije dovoljno izvući na ulice hiljade uniformisanih lica jer bi se u suprotnom kvalitet pisao sa slovom "n". U pravoj državi, neredi se predupređuju već u pripremnom delu. Ako je ovo danas bilo organizovano, kao što izgleda jeste, kako nijedna državna služba ništa nije znala o tome? Ko ne radi svoj posao? Odgovor je suviše tužan da bi bio izgovoren naglas.
Iz ovog nepostojanja države koji se očituje na svim životnim nivoima proističe i drugi, još veći problem - nepostojanje produkcije i selekcije sopstvenih vrednosti. Mi ne znamo šta naše vredi dok nam neko drugi ne pokaže, a na mišiće (dakle opet nasilno) kao vrednost predstavljamo razne tatine sinove i kćeri, čiji se kvaliteti završavaju na podobnom poreklu. Ovaj nedostatak dalje se produbljuje aljkavim prepisivanjem tuđih iskustava. "Telo na Balkanu, glava na Zapadu" je formula koja po pravilu daje katastrofalne rezultate. Ovo nije (samo) zapad, niti će ikada biti, a koliko god brzo da idemo u reforme, bez države nigde nećemo stići.
A ako i na zapadu mogu da radim isto ono što mi se nudi da radim ovde, slične šlj delatnosti sa manje zajebancije u vezi sa zatrovanim/zakovanim "radnim odnosima", onda treba što pre spakovati kofere. Ova trošna građevina će se ponovo raspasti, a ne želim da mi plafon ponovo padne na glavu. Dosadilo mi je, a nema šanse da pokleknem.
Постови
12 коментара:
odjavi se Mare :(
Jedan jedini put mi je milicije bilo žao te 2001. godine.
Ali, što reče jedna moja drugarica: "Ima kosmičke pravde. Većina ovih milicionera ne može da smisli homoseksualce, a sad imaju radni zadatak da ih brane."
Trula je ovo država, ako je uopšte država.
brao
Trulo je mnogo štošta, i ja sam nekako rezigniran svime, bio sam i na ulici danas pre nego se sve desilo, osećalo se u vazduhi da će biti nereda, ali ovakvu glupost nisam očekivao. Pandura je bilo više nego ljudi na paradi, ulice pune klinaca koji nemaju veze sa vezom i drugih likova koji misle da sve znaju. Sva ta policija je samo bila paravan ove države, pošto nje nema, niti će je biti u dogledno vreme. Mislim da smo svi zajedno izgubili još jednom, i to od sebe samih. Ako uništavamo ono malo što imamo, nikada nećemo imati ništa. Kakve zapadne vrednosti, to nema nikakvog smisla, nama nedostaju one ljudske, osnovne, njih se izgleda najviše plašimo kada ih tako lako gazimo.
al' si ga sročio karanoviću, svaka ti čast. fakat, nema ljudskosti ako si permanentno žigosan kao stoka, osuđen na gurku i sopstveni lakat. i onda se javlja taj grč, stalna borba za neke sitne slobode koja brzo dovodi do zamora materijala. porazno je što se oštre mačevi za taj čvor, i to se na kraju predstavlja kao neko rešenje.
nisam siguran da službe nisu odradile posao. ako je meni, bez ikakvih insajderskih informacija iz tih grupacija samo prateći razvoj situacije prethodnih nedelja bilo jasno da obraz, 1389 i te kao navijačke grupacije spremaju osmišljen napad iz više pravaca i ako sam sinoć sedeći u manježu zaključio sa ortakom da će to danas ovako da izgleda onda su i oni to znali. pitanje je samo zašto su pustili da se desi.
i jedan zaista burleskni momenat. da li si primetio na snimcima sa parade likove iz naših vajnih anarhosindikalista sa transparentom "smrt džavi!". jebote, šta treba da imaš u glavi da to nosiš a da te država štiti sa 6000 pandura?
pa meni se sve čini da je scenario procenjen kao win-win situacija, jedino me čudi što tadić opet nije zapalio u neku hitnu posetu van zemlje kao 2008. tzv. državni aparat se na ovaj način omilio onom delu biračkog tela koji se ne može podičiti preteranom verom u njega zbog događaja iz devedesetih, i sad će svi nekdašnji revolucionari mnogo da zavole policiju. u to se uklapa i taj anarhistički detalj (čini mi se da je agro gerila u sred sudskog procesa protiv terorizma primetio njihovo najblaže rečeno čudno oslanjanje na državu koju na idejnom nivou ne priznaju kao legitimnu). pa već onaj miting protiv fašizma gde su šetali iza zastave eu, govori dosta o njihovim ideološkim propustima.
tzv. extremni desničari se lepo uklapaju u čitav ovaj mozaik, sasvim sigurno će postati i heroji-mučenici. stepen mržnje prema policiji može se lako proveriti na jutjubu - količina novijih (mahom hip hop) pesama tematike tog tipa je zapanjujuća i roditelji tu ne da ne mogu da budu autoritet nego ne mogu ni da sanjaju o tome, klinci su mnogo besni na plave, uglavnom s razlogom, ako smem da primetim. evo baš sam pročitao fantastičan text na camera politica o laibachu i misao bodrijara da "opozicija uvijek u presudnom trenutku ponovo udahne život trulom aparatu koji se raspada" još jednom potvrđuje svoju monstruoznu tačnost. obraz i njima slični su potrebniji ovom sistemu nego što se inače misli. da ih nema izmislili bi ih jer to relativno lako može da se kontroliše a predstavlja zgodan izgovor za sve ostale neuspehe, a njih ima poprilično, i ta deca su jedan od njih.
dakle, cilj je postignut. gledaoci su ponovo prikovani za male ekrane, strah je upumpan u krvni sistem, a karte su ponovo promešane, tako da sve sad izgleda pomalo bizarno i biće još bizarnije, pa ko se upec'o, upec'o se... eto, šta čovek smisleno da kaže kad nekadašnji otporaš homen najavi "jezive" kazne sve hvaleći dačićevu policiju. licemerje za medalju...
Sjajan tekst, posebno si lepo oslikao ovo sa Travnickom hronikom u kojoj je Andric na najbolji nacin opisao prirodu ovakvih dogadjaja na Balkanu. Nase drustvo i zemlja me vec duze vreme podsecaju na aktere filma "Tri karte za Holivud"! Ja u ovome danas nisam mogao videti nikakav smisao! Ako je smisao ovoga da se drzava obracuna sa navijackim grupama onda i nekako bih mogao da razumem mada mislim da ce ovim metodama drzava se obracunavati sa svima onima koji ne misle kako vladajuca bagra to zahteva. Ako pogledamo medije kako su odmah krenuli da izvestavaju jednodimenzionalno ,tipa Dobri momci-Losi momci(ovde nema potrebe da vam tumacim ko je los lik a ko dobar u toj podeli uloga koja je odavno vec pripremljena), verovatno jednim takvim medijskim trikom treba da se podrzi ovakav skup i pretpostavljam da ce nakon brojnih hapsenja posao ubuduce ici lakse, mada pitanje cemu je ovo bila svrha!? Tako imate ulogu jadnih pripadnika LGBT, casne i dobre policajce koji cuvaju red od zlih varvara koji pale i ruse grad, sledece je naravno koga ce te vi tu tumaciti kao glavne likove i borce za prave stvari u toj nerealnoj i uproscenoj viziji ovakvih spektakla za siroke narodne mase. Sta su oni mislili da ce se desiti danas i ne znam kome uopste odgovara ovo ludilo, ovakvi neredi i ovakav haos kako u javnosti tako sad i na ulicama? Ova drzava je svesno izazvala na "fajt" huligane i to joj nije trebalo mnogo truda i zabila je svima autogol, barem tako ja mislim sad sta oni misle i da li misle ili kako misle to je vec bolje pitanje? Je li danas neko izasao kao pobednik? Verovatno oni koji su hteli ovakvo stanje i dovoljno materijala za novu sezonu "Insajdera" sa Srbijom kao glavnim glumcem u ulozi primitivnog i zaostalog stvora koji ide i pali,rusi i mrzi sve oko sebe. E a onda dodju izbori i kazu nam ako glasate za opoziciju onda glasate za ove palikuce,piromane pa onda par Flashbackova sa Seseljem, Slobom i naravno Vojom i putovanje kroz vreme u 90's gde bi trebalo da nas strefe svi jadi i bede kakve nismo mogli da zamislimo ni pod Hitlerom ali tada ce biti kasno i plakacemo za danom i kajati se sto smo na listicu zaokruzili pogresan broj.Mozda gresim ali mislim da barem iz do sada prilozenog idemo ka toj stvari da ce se usled ovakvih manipulacija iskljucivati protivnici klasicnom stigmatizacijom kao i do sada sto je radjeno, sve gurnuti u jedan isti kos. Nema sine sve je to ionkao ista bagra!
ima predrag matvejević onaj izraz "demokratura", koji mi se čini kao sasvim prikladan u objašnjenju uzroka i posledica, iako je originalno nastao drugim povodom.
što se tiče vladajuće garniture, pitanje je vremena kada će početi da veruje u sopstvena manihejska medijska uprošćavanja sa izraženom civilizacijskom notom ali je jasno da su taj put odabrali u učvršćivanju sopstvenih pozicija vođeni mantrom "sistem je dobar, ne valjaju ljudi", što je prepis iz crvenih notesa starih bar četvrt veka. ne znam vlado šta ti tu nije jasno - od tebe se iznuđuje osuda, paranoja i zgađenost, a oni se predstavljaju kao tvoji zaštitnici od sila mraka, služeći se zamenom teza "sad je bolje iako je loše" - ako ti padne na pamet da misliš drugačije eto demokrature, optužbi da relativizuješ i zamenjuješ teze o stvarima koje su jasne kao dan i o njima nema zbora, sve se videlo, komentar nije ni potreban i tome slično. druga je stvar što sebe u tom crno-belom filmu ne vidim - ni kao statistu.
Policija je bila vrlo blaga, svojim očima sam gledao višesatne sukobe u centru (kod Albanije i kod Sremske) gde ih je balava stoka izazivala nebrojeno puta i stalno zasipala kamenjem. Jedan jedini put kada se Žandarmerija i spustila niz Sremsku, svi pobegoše kao miševi unaokolo, samo neki debeli skot ušao u ćorsokak, pa su ga tu ovi oborili na zemlji i opaučili par puta. Meni bi žao što nisu malo jače i više, izgledalo je kao da se boje da mu ostave modrice - a do pre minut su dobijali kamenje od kilo i po u štitove i kacige.
I apsolutno ne mislim da su mediji ispekli sliku o dobrim i lošim momcima ovaj put. Kao što rekoh, silom prilika sam direktno posmatrao deo zbivanja i ne vidim da je išta dobro u gomili balavurdije koja je pre nego da lomi izloge i krade trenerke lomila neke totalno nebitne objekte i predmete usput, iz najčistije šabanske obesti. Iza njih, na pristojnoj udaljenosti su stajali iskusniji stariji pozeri sa diskretnim "otačastvenim" obeležjima, spremni da prvi zapale u suprotnom smeru ako vazduh zamiriše na opasnost ili barem suzavac.
I jel' treba ja da nešto posebno razumem tu "omladinu"? Zabole me. Da sam se ja u njihovim godinama sa onim protesta vraćao kući sa novom trenerkom, mislim da bih plakao što nisam pao šaka policiji pre nego roditeljima.
Poenta moje price nije bila da li je neko los ili dobar vec da je citava stvar izrezirana i da se unapred pripremao ovakav scenario! Realno koja normalna drzava bi sebe castila ovakvim haosom na ulicama? Mozda nisu znali sa kim imaju posla? To bas ne verujem!
iako je "travnička hronika" lepo podsećanje na konfuziju (pogotovo onu na relaciji istok-zapad)čini mi se da je pekićevo "besnilo" adekvatniji književni primer za ovu situaciju.
ono što najviše deprimira u celoj ovoj situaciji je jasno uočavanje/ ogoljavanje mehanizma virusa ludila uz kontinuirano bavljenje sporednim stvarima i nus-efektima zbog straha od suočavanja sa brutalnom istinom - usled serije traumatičnih događaja koji su od ove zemlje napravili mentalnu ustanovu na otvorenom sada smo došli u situaciju da se više ne zna ko je veći pacijent: država,huligani, političke stranke,pristalice agresije iz kućnih fotelja, razni pro-seratori iz "građanskih" sektora,imbecilni umovi iz "patriotskih" organizacija, licemeri u mantijama...
otpisani smo mi svi odavno - meni ovo sve liči na neki perverzni i morbidni život posle smrti.
Постави коментар