Samsara Blues Experiment - Long Distance Trip (World In Sound/Rough Trade)

Army of Ignorance

U indijskom filosofskom pojmovniku, samsara označava koncept večnog toka života, zakon pod koji potpadaju sva živa bića - od čoveka do najmanjeg insekta (bukvalni prevod bi bio "prolaženje" ili "lutanje"). Samsara jednog čoveka zavisi od količine njegovih dobrih dela (ili karme), za šta nekad nije dovoljan samo jedan život pa u ovu cikličku vrlet upada i zakon reinkarnacije. Vrhunac jedne sudbine je ispasti iz tog začaranog kruga (mokša ili nirvana (utrnuće iliti na engleskom nešto što bi se moglo prevesti sa cool)). Svi životni saputnici koji su me ikad histerično zapitkivali zašto nisam ubio "tu odvratnu zelenu/žutu/crvenu/crnu bubu", sada znaju zašto sam je sakrivao ispod tepiha.

Ovo drevno spiritualno viđenje dobilo je na snazi sa njuejdžovskim interpretacijama istočnjačkih religija poput hinduizma, budizma, đainizma i sikizma, koje sve odreda baštine ovakav vitalistički pogled a interesantno je i da je samsara pojam koji se sreće u nekoliko različitih jezika kao što su sanskrit i pali. Hipicima treba "zahvaliti" što je imidž ovih religija naglašeno mirnodopski u odnosu na njihovu nešto zapadniju verujuću rodbinu koja se vazda kupala u krvi nevernika, ali, istine radi, nije zgoreg naglasiti da je u pitanju je mit koji nestaje kao mehur od sapunice kako čitanjem drevnih epova tako uvidom u savremeno stanje stvari (nijedna od država u kojoj su ove religije dominantne nije propustila da iskoristi svoje bogougodno pravo postojanja vojske i shvatanja države kao monopola sile).

Bilo kako bilo, osim što samsara dokazuje svoje svakodnevno postojanje u prirodi smenjivanjem dana i noći te godišnjih doba (tu je utanjila malo u poslednje vreme), očigledno je i da ima uticaj na raznorazne cikluse, pa tako i na trendove u muzičkoj industriji. Decenijama gažena zlobnom njuvejvovskom propagandom umišljene superiornosti, ideja tvrđe psihedelične rok muzike žilavo je odolevala ovim niskim udarcima, da bi početkom novog milenijuma ponovo bila prepoznata kao sigurna kuća elektrifikovane spiritualne energije. Nošena idejom izbavljenja, lakih i perolakih opijata te izazivanju tople buke koja u sebi nosi, u današnja vremena deficitarnu, životnost, ovaj retro pokret danas predstavlja jednu od pokretačkih snaga globalnog gitarskog pokreta, vraćajući malo dostojanstva od industrije kidnapovanoj i ulickanoj odrednici "indie", tom vašaru taštine dece dobrostojećih koja su rešila da budu malo nevaljala pre nego što prodaju dupe prvom zelenaškom svodniku.

Samsara Blues Experiment je kvartet iz Berlina koja postoji tri godine i svojim je delovanjem privukla pažnju kako nemačkih podružnica časopisa Rolling Stone i etikete Rough Trade, tako i armije narkotizovanih čupavaca širom sveta. Konačno je nakon prošlogodišnjeg dema, sredinom ove godine izbačen prvenac grupe koji je zatiče u dobroj formi. Album predstavlja raskrsnicu raznorodnih, lepo poslaganih uticaja: malo srednjetempaške krljačine praćene stondiranim glasom, biva prebačeno u petu brzinu klasičnog kamiondžijskog ugođaja koji jezdeći na plamenim točkovima ne želi da zna za prepreke na putu ka ultimativnoj slobodi.

Srećom, SBE imaju dovoljno štekovane energije da ne budu proglašeni za još jednu od bezbrojnih fabrika nagruvanih rifova koji zapravo ne idu nikud, ostavljajući zalihe i za senzualnije akustične i kontemplativne komade garnirane istočnjačkim uticajima koji podsećaju na ono što su radili njihovi kraut zemljaci (kao npr. Popol Vuh) u flertovanjima sa tzv. raga muzikom. Na kraju, nakon dugačkih, gotovo beskrajnih džemova koji začudo brzo prolaze, nekim parovima ušiju će se ovaj muzički napor učiniti kao bespotrebno vaskrsavanje anahrone prošlosti, no Berlinci su na tezgu izbacili širokopojasno, zaokruženo ostvarenje koje u svojoj potrazi za večnošću ne mari previše za vremenske kategorije. Očigledno je da ova muzika, uprkos svim zamerkama, ima u sebi nešto iskonski čisto pa kako je sa pasijom svirana pre 30 godina, tako se svira i danas i, sva je prilika, biće svirana i u budućnosti. Kada je motivacija nekorumpirana, forma je manje bitna.