How To Dress Well - Love Remains (Lefse)

Da se odmah ispovedim: nisam previše oduševljen uočenim trendom slavljenja šljaštećih fluoroscentnih boja, povratkom osamdesetih i "mekanom muzikom za alternativce", u najvećem broju slučajeva. Čitav ovaj trend mi pomalo (a i malo više) deluje isfabrikovano, neki izvođači (posebno oni "hipnagogični") se po svetskoj štampi veoma usiljeno guraju kao "next big thing", a samo iščekivano oduševljenje ubrzo splašnjava po otvaranju šarenih pakovanja pošto se tu uglavnom kriju stare, dobre prežvakane stvari u redizajniranom stylish formatu. Mnogi bi sad na ovom mestu pomenuli hipstere i trijumfalno zaključili čitavu stvar, ali ovaj socijalni fenomen "drugosti po svaku cenu (i uglavnom bez razloga)" (primećujete li kako je taj pojam ovde uglavnom tetkasta opsesija, kao sjajan vid "bezbolnog", sterilnog buntovništva) kao ni sve ostale stvari nipošto nisu jednoznačne. How To Dress Well je savršen primer da i u kukolju ume da bude žita.

Na papiru, čitava muzička priča Toma Krella (na "pedagoško" ime How To Dress Well nabasao u jednoj knjižari u Mineapolisu)  iako eklektička po svom usmerenju, sa lakoćom upada u već spremljene žanrovske kalupe. Kao mali je voleo rn'b (ne onaj old skulerski, na koji misle muzički Metuzalemi kada se rugaju onoj vrsti muzike na koju se ovde misli) , onda je malo porastao pa se izdivljao uz adolescentski pank i metal, da bi mu se zatim najviše svidele dronirana sazvučja i alternativne tehnike tvorenja muzičkog snimka. Onda se Krell, inače na privremenom radu u prelepom Kelnu, u kome prevodi  i proučava filosofska dela nemačkih egzistencijalista, setio svoje raspevane mladosti i rešio da oproba sopstvene vokalne mogućnosti.

Sa ovim debijem, otrcana fraza "muzika iz spavaće sobe", iskovana da čitalačkom auditorijumu približi stvaraoce koji su svoju nemaštinu pretvorili u lo-fi prednost, dobija sasvim novo, puno značenje. Koristeći svoj slavujski glas kao još jedan instrument, Krell se našao na terenu na kome niko pre njega nije bio pružajući na uvid svoju porciju produhovljenog muzičkog ekvivalenta ljubavne predigre i emocija koje uz nju sleduju, pre svega iščekivanje natopljeno miomirisom čiste posteljine i sladostrasjem intimnog veša.

Ogoljena atmosfera njegovih eteričnih tema navodi slušaoca da se oseća kao da šeta po oblacima, pa kao i na svakom izdanju ambijentalnih aspiracija  i ovde se mogu naći solucije beskonačnosti prostora.  U toj spiritualnoj ekskurziji ima i praznog hoda, koji se blagonaklono može tumačiti kao uobičajeni danak neiskustvu i nedovoljno isprofilisanoj želji za eksperimentom koji je sam sebi cilj. Srećom, Love Remains je i izdanje na kojem se nalazi dovoljno upečatljivih numera (poput božanstvene Lover's Start) koje izdvajaju How To Dress Well  iz prenatrpane gomile kao suštinsku novost recentne produkcije.

Ovaj album prevashodno naznačava nesumnjivi potencijal autora i služi za dizanje obrva na nešto što bi u bliskoj budućnosti veoma lako moglo da rezultira dublje utisnutijim vazdušastim tragovima u zvučnoj formi. Tom Krell je pronašao unikatan put do svog sveta, sad samo treba da prevrne svaki kamen u njemu.