Škabo - Muzika za demonstracije (Free download)

Domaćin feat. Borko THCF

Kako je protok vremena relativna stvar dovoljno svedoči prethodnih nekoliko nedelja - za neke stvari koje su se dogodile pre petnaestak dana stiče se utisak kao da su se dogodile pre 20 godina, dok ono što se dogodilo pre 20 godina izgleda kao da se dogodilo juče. U nelogodnom vakuumu vremena i njegovim išijastičnim menama, gube se uobičajene dimenzije - i prošlost i sadašnjost i budućnost su zbućkane u jednu bezukusnu kašu u koju je prilično lako ulepiti se, a vraški teško čist izaći iz nje. Raznorazne posledice tog transfera se podrazumevaju.

Da komšiji crkne krava feat. Delphagor

Okej, bio bih slep kada ne bih primećivao raznorazne reakcije kako na lik i delo Beogradskog sindikata, tako i na jednog od njegovih najprofilisanijih članova Boška Ćirkovića Škaba. Činjenica je da je BS u jednom trenutku osvojio jedan, za srpske prilike, vrlo važan komad slobode, ali taj primarni utisak kapitulira pred gomilom subjektivnih mišljenja nastalih zbog prašine koje je ovaj bend podigao svojom britkošću i nekim potezima. Neki neće bendu oprostiti (davnu) bliskost sa ekipom oko B92, drugi se sećaju kako jednom prilikom sindikalci nisu ni "avnuli" kod Bećkovićke kada su bili gosti u njenoj emisiji zajedno sa Koštunicom, za treće su oni otpisani kao "klerofašisti" koji neukusno skandiraju na koncertu u Moskvi. Bilo kako bilo, mereno uticajem koji imaju na slušalačku publiku, beogradski bend je za srpske prilike, u socijalnom smislu te reči, jedna od važnijih (verovatno i najvažnija) muzičkih pojava u poslednjih deset godina, mesto artikulacije i kanalisanja određenih sentimenata (dosta je onih koji bi na sve ovo dodali "i njihove zloupotrebe").


100

No ako je bend, bar u ovim očima, kroz godine stagnirao sve više se ušančujući u prepoznatljiv obrazac, to teško može da se kaže za Škaba koji evo potpisuje već četvrti solo album (peti ako računamo i bračni duet PVO) od kada se pre sedam godina oglasio debijem koncizno nazvanim "Sam". Kad smo već kod toga - ono što je krajem avgusta, kada se novi album pojavio u slobodnoj cirkulaciji, zvučalo kao pomalo pretenciozan naslov ("Muzika za demonstracije"), već je do sredine oktobra pokazalo svu svoju utemeljenost u realnosti. Naravno, do tad je muzika skrajnuta gde je i inače - u zapećku, a Škabo se medijski profilisao kao jedan od viđenijih protivnika Parade ponosa i zagovornik tzv. porodičnih vrednosti. Prešao je liniju koju domaće medijske ličnosti retko prelaze - stao je iza svog stava, što je, slagali se vi sa njim ili ne, vredno svakog poštovanja, pogotovo ako imamo u vidu da je od svega sigurno imao više štete nego koristi.

Otuđenje

Njegov istup je očito imao odjeka s obzirom na broj počešanih čelenki tim povodom - neki dežurni komentatori su mu zlurado zamerili "disleksičnost", a bilo je sjajno nakon svega spoznati da Srbija vrvi od novopečenih eksperata za hip hop, koji su za Dorćolca (očito zbog iskazanih stavova) ocenili da je on samo "prosečan reper". Kako stvari stoje, izgleda da je svevladajuća vrhuška ipak prepoznala opasnost koju za njene pozicije ima učitana "reperova prosečnost" - kako se nezvanično šuška, u opštinama u kojima evropska koalicija vrši vlast Škabo je preko noći postao opasno blizu onome što su stari Rimljani zvali persona non grata. Lokalne samouprave mu otkazuju tehničku saradnju oko zakupa prostora za nastupe, a zabeleženo je i cepanje plakata sa "spornim imenom". Ako mene pitate - nečuveni skandal koji na delu mnogo plastičnije od medijski zastupljenih teorija opisuje malograđansku perfidnost i stepen socijalno-političke nesreće u kojoj se nalazimo. Brkanje lončića političke podobnosti i crnih lista je opasno igranje sa vatrom koje zaista nema nikakve veze sa esencijalno shvaćenom demokratijom, već pre sa onim berićetnim sistemom u kome si zbog krivih pogleda na svet rizikovao da budeš nagrađen besplatnom rekreativnom nastavom na jednom jadranskom ostrvu upečatljivog imena. Nema kome da se žališ za takve stvari, elementarna opšta kultura koja počiva na principu slobode izražavanja nalaže načelnu solidarnost sa ugnjetenima, nevezano  i apsolutno nebitno za koje boje da se vezuju (nije loše da se sad ogradim u odnosu na nacizam i rasizam, ali i to je pomalo idiotski u jednoj rep recenziji, a?).

Čistićete ulice feat. Drakula

Upravo je taj raskorak između realnih potreba društva i njegove otuđene vladajuće elite centralno liričko poprište Muzike za demonstracije. Škabo čitavim tokom ploče demonstrira veštinu zbog koje ga bije glas da sa punim pravom važi za jednog od najvrednijih radnika na domaćoj (i široj) sceni (o njegovom statusu dovoljno govori i sijaset domaćih i inostranih gostiju na ploči), predstavljajući nešto poput dobrog duha koji nikad nije u stanju mirovanja. Kritički momenat njegove lirike je veoma jasno i elokventno izražen, ali u Škabovim rečima nema previše ostrašćenosti iako mu strasti ne manjka - on se sa istim žarom zalaže za ukidanje političkih partija, progovara o roditeljskim mukama na Balkanu s početka novog milenijuma, ne stideći se činjenice da vuče poreklo upravo sa ovih prostora, ali i ne zatvarajući oči pred hroničnim domaćim svinjarijama. Kada je reč o zamerkama, treba apostrofirati numeru Čistićete ulice, kolaboraciju sa Drakulom iz Direktora, sjajnu zamisao konceptualnog povezivanja ovdašnjeg i ondašnjeg bunta koja pomalo štuca u realizaciji (ili bar ne ostavlja plameni trag koji obećava).  Sveukupno gledano, Škabo se svojim liričkim pogledom predominantno opire navirućoj jednodimenzionalnosti i uprošćavanju stvarnosti (tipa "ako nisi za to, onda si za to i to si"), a da li će vam prijati njegova boja glasa ili didaktičnost kao osnovni metod izlaganja materije pitanje je ličnog ukusa, no nesumnjivo je da Škabo voli to što radi. U nekim drugim okolnostima (srećnijim od ovih), on bi prirodno zauzimao poziciju zdravijeg pola mejnstrima (kada bi tako nešto bilo bar malo manje zavisno od pandurske determinante) kao (već) veteran rep scene, neka vrsta inicijatora za nove naraštaje u njen čudesni svet u kome se krije dosta i čudesnih izvora i velikih otrova. U odnosu na druge ponuđene alternative (Bad Copy, Marčelo) u domaćem ambijentu, i dalje se čini da je u toj reperskoj klasi Ćirković opcija koja je najbliža izvornom duhu žanra. 

Come Get Me feat. Nameless KX & Wu

DL