Ill G/Skubi/DJ Rokam - Šta ima? (Carski rez)

Biću OK

Od samih početaka uzgajanja hip hop kulture na ovom podneblju bio je uočljiv nedostatak jednog albuma koji bi na stilski čistiji način ispričao priču ovog žanra. Za ovih dvadeset i kusur godina, naslušali smo se svega: i duhovitog poigravanja, i pogrešnog/površnog tumačenja osnovnih postulata, ali i njihovog prepisivanja i prilogađavanja osobenom duhu proisteklom iz mesta nastanka. Debi album beogradske hip hop trojke koja u svom izrazu posvećuje podjednaku pažnju različitim zvučnim granama hip hop stabla (glas, produkcija, scratch) podjednako je glas sredine iz koje potiče ali se ujedno i nadovezuje na glavni tok globalne kulture koju predstavlja, i to na način koji manje-više nije zabeležen u srpskim (i jezički srodnim) okvirima.

S druge strane okeana, na raskršću dva milenijuma beležimo postojanje sastava poput Dilated Peoples ili Jurassic 5. Oba sa zapadne obale, oba nastala kao svojevrsna reakcija na gangsterska zastranjivanja, ova dva sastava su svojim opusom predstavljala pokušaj vraćanja ulične igre svojim korenima i davanjem šanse raznolikosti svežine izraza. U odnosu na Ameriku, srpski razvoj hip hopa je tekao drugačijim tokom, te je tek u ovoj tački njegove geneze došlo vreme za jedan ovakav album.

Šta ima? je kolekcija 15 zvučnih zapisa kroz koje nas u ulozi vodiča sprovodi četvrt veka i frtalj stari reper Ill G. Prisutan već nekoliko godina na domaćoj i kontinentalnoj sceni, ovaj Novobeograđanin na svom debiju stiže pravo iz prostranih ulica kojima jezde pretrpane duple autobuske kompozicije na liniji 95. Ill G nije natprosečan liričar, ali je njegovo prisustvo na mikrofonu i optimistička harizma i više nego dovoljna da zaokupi pažnju slušaoca zaokruženim konceptom u kome se duboko promišljeni lični identitet stavlja u službu (sup)kulture, stapajući se sa njom.


Godine u priči

Izgleda da je nagomilano domaće iskustvo u slaganju reči dovelo i do stvaranja uslova za cvetanje producentskih pupoljaka, a Skubi je nesumnjivo jedan od njih. Znalački se poigravajući sa baštinom crnačkog zvuka, ovaj momak zaslužan za unikatan, prepoznatljiv zvuk čitavog albuma, pedantan, tvrd i prijemčiv na način koji je od DJ Premiera napravio jednog od najvažnijih bitmejkera u istoriji hip hop muzike, Skubi, najsjajnija zvezda agilne nezavisne etikete Carski Rez,  radom na ovoj ploči ispisuje nove stranice domaćeg hip hopa. Na temeljno obrađenu podlogu nadovezuje se DJ Rokam svojim preciznim cutovima i zavidnom erudicijom u izboru govornih i instrumentalnih isečaka (pisac ovih redova ne prihvata da je ikako moguće ne dizati u nebesa album na kome se može čuti delić tripoidno savršene You're Clown grupe Beatnuts, takvi biseri zahtevaju rudarstvo), tako da je krajnji utisak takav da ova ploča bez veće muke trpi poređenje sa bilo kojim svetskim parnjakom, što je nekako uvek slučaj kada se bilo ko u Srbiji odvaži da prestane da kuka nad svojom tužnom sudbinom, namesti jebačku frizuru i zavrne rukave.

Uz uvodnu 1, najveći hitovi na ploči su optimistički nastrojeni: prvi singl Dobar Dan, Godine u priči i zaključna Biću OK. Za dlaku slabije su stilske vežbe (Funk Soul Brother) u kojima je primetno da Ill G mora još da poradi na liričkom aspektu i betlerske Fejkuješ Fank i Iva Đokić. Ostatak ploče raspoređen je na dobrodošli kontemplativni predah od preovlađujuće infantilnosti u samodovoljnoj srpskoj hip hop mikrokozmi (Moraš da odrasteš, I to je život i efektna prozivka na račun  neiživljenih domaćih filmadžija Ti nisi odavde) i srčanih panegirika u slavu matičnog muzičko-životnog obrasca (Ime mog DJ-a, Muzika, DITC) koji ne ostavljaju sumnju u iskrenost i posvećenost beogradskog trojca u bogougodnoj misiji podizanja standarda domaće produkcije na viši nivo. Ako naslovno pitanje trija  sadrži dve reči, odgovor na njega može biti samo druga reč, i to u vrlo razigranoj formi, takvoj da dugo nećete moći da izbacite ovaj album iz glave ako mu pružite šansu koju svojim kvalitetom bespogovorno zaslužuje.