Amon Tobin - Monthly Joints Series (Self Released)

Trickstep

Istinski je malo muzičara u svetu "elektronike" čije je radove moguće prepoznati posle samo nekoliko sekundi, zahvaljujući specifičnom & prepoznatljivom zvuku. Brazilac Amon Tobin (puno ime ima još nekoliko brazilskih "umetaka" između "imena" i "prezimena") je jedan od takvih likova - njegov mračni prašumski melanž jazza, breakbeata, dnb-a i braziloidnih muzičkih formi poput sambe otkrio je brojne neslućene mogućnosti razvijanja unutar muzičkog pravca koji se mahom odlikovao svođenjem kao glavnom karakteristikom.

Pošto je objavio jedan album pod imenom Cujo (inspirisan Stephenom Kingom), dok je još boravio u Brightonu, prvi album pod "krštenim imenom" nazvan Bricolage ulazi u anale recentne elektornske muzike, pravo malo remek-delo koje u vreme objavljivanja 1997. retko ko da je uzimao za ozbiljno (veća pažnja se pridavala nekim kolegama sa etikete Ninja Tune, njenim gazdama iz dueta Coldcut), da bi neosetno ovaj album postao simbol prepoznavanja među slušaocima od ukusa (čak mu je i buđavi Pitchfork dao 10). Sve ove godine nisu ništa naudile ovoj (pr)oceni - postavljajući vanvremenski standard Tobinove muzike.

Usledilo je još pet manje ili više uspešnih albuma u kome je Tobin polako menjao svoj producentski pristup (a i mesto boravka - živi u Montrealu trenutno) zaključno sa Foley Room (2007), potpisani su i saundtreci za neke video igre, te ovim ušima  ne baš previše interesantan (suvonjav) izlet u hip hop vode pod imenom Two Fingers. Monthly Joints Series je kompilacija tema koje je Brazilac objavljivao na svom veb-sajtu unazad dve godine.


It's A Lovely Night

Onda su te teme pre otprilike dva meseca spakovane u jednu celinu i ponuđene fanovima u obliku digitalnog downloada. Dakle, u pitanju je kompilacija za poštovaoce distinktne muzičke vizije, ništa previše napucano & na sva zvona hvaljeno. Ali... Dovoljan je samo letimičan susret sa ovom kolekcijom da bi se shvatila Tobinova veličina: da okupite čitavu Hyperdub ekipu i sve ostale "podzemne" ratnike dubstepa, ne biste dobili onoliko prijatnog, oslobađajućeg mraka koliko ga ima na ovom mestu.

Ono što najviše prija ovim ušima je činjenica da staž na sceni ne utiče na Tobinovu sirovost - odsečni breakbeat ritmovi (dnb je u međuvremenu skoro skroz ispao iz igre), masne, gotovo crnomagijske bas linije i sićušne, dozirane electro manipulacije na tragu Aphex Twina stalno se nalaze u međuigri, prepletima i borbi, razlažući se i istovremeno se dopunjujući u još jedan preiskusan kišoviti saundtrek za otuđeni urbani život u onespokojavajućem društvu senki & utvara. Čak i kada skuplja sopstvene restlove, imponuje Tobinova ozbiljnost.


Technique