Bandcamp(ovanje) (vol. 1)

Muzički servis Bandcamp relativno brzo (u nekom normalnom ritmu za pojam brzine na internetu) se profilisao kao moćna alatka za muzičare koji žele da približe svoj rad publici čime je po ko zna koji put globalna mreža ponudila alternativu u uobičajenoj shemi poslovanja u kojoj su se izdavačke pijavice nametale kao posrednici između stvaralaca i korisnika. Sada tog posrednika nema, ili je on promenjen u vidu samog Bandcampa koji uzima određeni procenat od profita muzičara koji se odluče da preko njega prodaju svoju umetnost.

Uspeh ovog servisa nije teško analizirati - on pruža brojne prednosti u odnosu na poznatije takmace kao što je umirući Majspejs. Od veb-igračke Ruperta Mardoka je mnogo lakši za korišćenje, nema glupih ograničenja po pitanju količine podignutih pesama jer se na Bandcampu mogu strimovati ne samo celi albumi, već i čitavi opusi što prilično olakšava rukovanje konzumentu.

Fina koncepcija je vrlo brzo prepoznata u očima sviraca a Bandcamp je letos na slučaju Amande Palmer pokazao sav svoj potencijal. Nekadašnja i sadašnja polovina kabaretske atrakcije Dresden Dolls je proletos upravo na Bandcampu okačila sopstvene obrade grupe Radiohead, pošto je prethodno zatražila od izdavačke kuće Roadrunner da je skine sa svog rostera. Za samo tri minuta, Palmerova je od prodaje mercha i albuma zaradila 15 hiljada dolara, koristeći se Twitterom kao glavnim vidom promocije. Do kraja dana uspela je da proda čak četiri hiljade primeraka ovog albuma. Meni ni Radiohead a ni Amanda (već neko vreme) nisu previše interesantni, ali možda nekom od čitalaca prija ova kombinacija.

Upotrebljivost Bandcamp koncepta registrovale su i male etikete koje sve više koriste način da promovišu svoje pulene i približe ih zainteresovanima. Jedan takav slučaj dolazi iz hip hop sveta - dečko se zove Arsun F!st, a etiketa je Domination. Uortačen sa producentom Phaseom Logicom, novopečeni Floriđanin Arsun je na svom petom solo izdanju u misiji "vraćanja iskrenosti u hip hop , bez upotrebe auto tjuna." Ovim ušima zvuči prilično relaksirajuće i ok.

MRC Riddims je kolaboracija starih drugova Oktopusa (Dälek) i Merca (All Natural Lemon & Lime Flavors i Ifwhen). Oni su na Bandcampu do sada izbacili nekoliko singlova u kojima se razaznaju raznoliki plesni uticaji, a za MC deo priče zaduženi su razni interesantni likovi kao što je  npr. Oddateee. Stilsko, ovo je najbliže onome što komercijalno uspešno rade Major Lazer, ali bez parodično-klinačkog eha u slušnom aparatu. Budući da su članovi već dokazani eksperimentalci bez žanrovskih ograničenja, a singlovi koje nude besplatni, nema razloga da im se ne pruži slušalačka šansa, pogotovo ako inklinirate ka klupskom zvuku.

http://mrcriddims.bandcamp.com/

Posle prekookeanskih putovanja, vreme je za povratak kući a tamo nas čeka veoma interesantno ostvarenje City Scripts eksperimentalnog gitariste iz Beograda koji sebe zove WoO. Kao član labavo formulisanog kolektiva Belgrade Noise Society, ali i solo-umetnik, WoO je već etablirano ime na domaćoj alternativnoj sceni, no moja prethodna iskustva sa njim nisu bila bez zadrške, budući da su materijali koje je potpisivao a da su dolazili do mene imali potencijal interesantnosti ali nisu uspevali da me vežu za sebe u dužem vremenskom periodu. City Scripts je prvi njegov album koji sam slušao a da mi se dopada u celosti, kao ambijentalno ostvarenje unikatne atmosfere i zavidne koherentnosti. U WoOvoj viziji grada preovlađuje krckanje, pirkanje vetrića i drugi raznorazni šumovi, ali ako vam takvi kreativni zahvati ne smetaju, velika je mogućnost da ćete u ovom studioznom i nenametljivom izdanju dugo uživati. Naravno, ni prva ni druga ni stopedesetdeveta Srbija nemaju previše sluha za ovakva izdanja, svakoj od njih ponaosob neko drugi mora da pokaže šta je istinski vredno i drugačije u ataru na koji polažu pravo. City Scripts (btw, besplatan za preuzimanje) je jedna od takvih istinski neposredovanih dragocenosti.

Za kraj premijernog bandcampovanja skoknućemo do Novog Sada kako bismo skrenuli pažnju na ono što radi Nikola Nežit. Da li je u pitanju jedan čovek ili bend, nije mi poznato, ali ono što je utisnuto na miniju 11 na kome se nalaze tri sinematične kompozicije predstavlja onaj dobrodošli grom iz vedra neba zbog kojeg se u krajnjem slučaju i vredi baviti ne samo bandcampovanjem. već i slušanjem i kopanjem muzike. Posebno prva vožnja empire V odiše spektakularnošću, toliko da se čovek zapita zbog čega autori ovakvog potencijala ne dobijaju šansu da urade nešto više, u okolnostima koje u prvi plan izbacuju mahom osrednje imitatore globalnih strujanja. Za razliku od njih Nežit uspeva u ključnoj stvari - nepretenciozno dolazi do svog originalnog zvuka nesvodivog na druge autore. Da sve bude još lepše, i 11 je besplatan.