Stanko Cerović - U kandžama humanista (Samizdat B92, 2000)

Stuck Mojo - Despise

Po svaku cenu sam izbegavao da koristim reč "nana" van porodice. Svi su ostali imali bake, samo sam ja imao nanu. Nana je bila moj politički učitelj. Tokom devedesetih smo se prirodno ideološki razišli, u 21. veku ponovo približili stavove. Nana je za sebe priznala da je "nacionalista, a pomalo i šovinista" iako joj je suštinski bio blizak miteranovski socijalizam. Nana je predavala istoriju i geografiju u više gradskih i seoskih škola, išao sam povremeno na te časove kao dete. Nana je istupila iz SKJ kada je donesen Ustav 1974. i prestala da vozi kada je udarila kravu na putu. Preživela je nekoliko desetina nemačkih bombardovanja i još koje savezničko, imala je nekolicinu hirurških intervencija tokom života, a šlog je strefio na moje oči kada sam imao otprilike šest godina. Davno beše, ali sećam se kao da je bilo pre šest sati. Nana je skupljala retku galeriju ludaka oko sebe, ali malo ko od svih koji su je znali je nije voleo, ne običnom ljubavlju, već onom koja izliva osmeh na lica pri pomenu njenog imena, obožavanje je dovoljno blizu kao precizan izraz tog osećanja. 

Public Enemy - Swindler's Lust

Nana je bila rusofil, i mrzela je Turke i Švabe, a kao rođena Vranjanka ni Bugare nije mogla da smisli. Nije imala visoko mišljenje ni o Mađarima, a Amera se iskreno gadila, toliko da se verovatno prevrće u grobu što toliko koka-kole pijem, pošto je ona to piće smatrala za drogu (i davala dokaze u vidu titoističkih udžbenika iz geografije), preporučujući pivo kao izvor vitamina (zabluda njenog vremena). Čitala je novine od prve do poslednje strane, preskakala je samo sport, obožavala je radio, gasila ga je samo zbog opere. Pravila je najbolju supu, a u razvlačenju raznoraznih pita niko nije mogao ni da joj prismrdi, znaju to odlično svi koji su imali sreću da  ih ona gosti. Prirodno je grmela na razne svetske političare, no kad bi joj za oko zapao neko van te klike, njega ne bi nikad propuštala da pomene, što bi se ono reklo, da izluftira svoje  nagomilane frustracije. Jedan od takvih je bio Stanko Cerović. Nanu je mnogo, do ludila i besnila, žestilo njegovo zalaganje za bombardovanje Srbije i Beograda u prvoj polovini devedesetih. Nana je napustila ovaj svet pre tri godine ali živeće u nama sve dok ne kucne čas da joj se pridružimo.

downset. - Prostitutionalized

Stanko Cerović je zajedno sa svojim pokojnim bratom Stojanom jedan od političkih učenika Milovana Đilasa. To je ključan detalj u analizi njegovog dela "U kandžama humanista". Sa svake strane ove posve neuobičajene, žestoke i hrabre knjige izbija ono surovo ali pravedno đilasovsko intelektualno poštenje, tako neuobičajeno i prirodno u isti mah za ovo podneblje. Ono koje ne polazi od dnevne računice već prilazi temi s mišlju na večnost. Ova logika je toliko radikalno sprovedena da se može mirne duše reći da su "Humanističke kandže" novomilenijumski produžetak "Nove klase".

The Fugs - Kill For Peace

Početak novog milenijuma u ovom kutku planete, agresija NATO, poslužila je kao povod za temeljno preispitivanje Stanka Cerovića, liberalnog jugoslovenskog disidenta, čoveka koji je po svojim rečima pripadao kružoku podjednako udaljenom i od komunističke i od nacionalističke domaće klike. Vatreni zagovornik međunarodne intervencije tokom rata u Bosni, veliki Miloševićev protivnik kojeg često na stranama ove knjige naziva ludakom, našao se na ispitu savesti tog proleća 1999. kako sam kaže "između smrti i neživota". Kako odati priznanje nekom za kog si tvrdio da je anomalija a sada se predstavlja kao bolji od onih koji su važili kao dobri? Cerović čvrsto steže ruku ovog crva sumnje puštajući da ga vodi i kroz brdoviti Balkan i svet (naravno, Balkan je divan deo sveta), sve do nimalo prijatnih ishodišta po kojima ruke pravde krase zašiljeni nokti iz naslova.

downset. - Take 'Em Out

Našavši se na tom brisanom prostoru, moralno nespreman da podrži agresiju protiv onih protiv kojih se celog života borio jer mu moral ne dozvoljava da zatvara oči pred očiglednim manipulacijama i parodijom pravičnosti, Cerović strasnim spisateljskim stilom i manevrima svoje nekorumpirane misli brzo prevazilazi svoju neugodnu poziciju postavljajući se kao tumač jednog izobličenog sveta, pogubljenog u infantilnom simulakrumu. "U kandžama humanista" funkcioniše i kao istorijska čitanka jednog neupitnog poznavaoca vremena koje se danas ili ulepšava ili sklanja pod tepih, eto mi se malo šalili, silovali, ubijali i kuće harali i palili, ali u stvari to nismo bili mi. Malo morgen! Istom žestinom kojom se obrušavao na Miloševića, a u ime istih principa se obrušava i na zapadni trijumfalizam lažnog moralizma iza kojeg se skriva ništa drugo nego logika efikasnosti i stabilnosti. Imponuje Cerovićevo zadivljujuće poštenje da oda počast Vojsci Jugoslavije, koju je po svojim rečima kao privilegovanu i zatucanu formu organizacije prezirao i borio se protiv nje čitav život, i markira NATO kao ključnu formaciju zločina koja se isključivo zarad svog prestiža upustila u jedan ziheraški rat protiv golorukih civila.

Public Enemy - World Tour Sessions

Kao diplomirani filosof i dugogodišnji pariski novinar, autor brzo prevazilazi okvire povoda za svoj spis, razobličavajući i demaskirajući tzv. weekend fundamentalizam zapadnog društva koje je na oltar stabilnosti i efikasnosti žrtvovala čoveka, uprtivši sve svoje resurse u opstajanje infantilnog sistema-simulakruma koji ne priznaje za sebe ništa drugo do dečje nevinosti i superiornosti u svim poljima ljudskog delovanja, ali koje je opasno trulo i nakazno u svojoj horor suštini. Agresija NATO Ceroviću služi kao dokaz da je medijski mrak putem kojeg se kontrolišu zapadna društva gušći i perfidniji nego što je ikad bio u Sovjetskom Savezu, sa kojim povlači brojne ubedljive i uzbudljive paralele (a sve na štetu Zapada) oslanjajući se često na klasični Hakslijev spis (zlobnik u meni dodaje "i jedinu njegovu istinski vrednu knjigu") "Vrli novi svet" koji vidi kao proročanstvo jednog sveta nezapamćene slobode u kome je sve dozovljeno osim slobode misli. Za manihejske i navijačke mentalne sklopove sve ovo zvuči suviše zbrkano, ali takvima se Cerović ni ne obraća.

Ova knjiga nije važna i dragocena samo zbog svega izrečenog (što je samo mali delić ogorčene raskoši koja vas u njoj čeka) , već i zbog terapijske funkcije koju ima na svog pisca, otrežnjenog pri sudaru sa realnošću od brojnih ideoloških iluzija kojima je dugo nekalkulantski služio videvši ih kao smisao svog života, ali posve spremnog da bude načisto sam sa sobom, skupljajući krhotine ideje čoveka - temeljno razbucane u hedonističku paramparčad nakaradnim anti-životnim logikama. Imajući to u vidu, jasno je o kakvom se moralnom podvigu ličnog izbavljenja radi kada se zna da je personalni sud, savest, uvek najstrožiji korektiv ove vrste jer kažnjava bez suđenja i ne zna za olakšavajuće okolnosti, mada velika većina ljudi legitimno bira da ne čuje taj zov spokoja, kopajući tako sopstvenu raku za živuće, u čemu im asistiraju brojni show biz pomagači. Nana bi se sigurno prijatno iznenadila. Moj duboki naklon, gospodine Ceroviću!

Dälek - Culture For Dollars