Čudni su putevi gospodnji, posebno kad pričamo o pankerima. Kad danas čovek sluša sve te likove koji su tamo krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih bili tinejdžeri, prosto je neverovatno da neko, bilo ko, u to doba nije bio panker, da su ulicama vladale čirokane i zihernadle. Pravi pankeri će vam reći da ih baš i nije bilo toliko, čak štaviše, skoro da ih nije bilo uopšte.
Dobro sad, te priče "kad sam bio mlad, bio sam šmeker" odavno nisu interesantne. Interesantniji su pankeri koji ni u jednom trenutku nisu zapostavili ključnu vrednost ovog pravca - slobodu. Ako pričamo o belgijskom rok sastavu Hypnos 69, onda je ta sloboda, potpuno pankerski, sloboda od panka.
Dva lika sa prezimenom Houtmeyers (pretpostavljam da su braća) su početkom devedesetih u zemlji piva i čokolade imali politički pank bend Massagraf u čijem su vazda hektičnom ljudstvu oni bili jedina konstanta. Jedan od njih je u jednom trenutku sredinom devedesetih bio član kultnog grind core sastava Agathocles, a onda mu je odjedanput svega toga bilo dosta, batalio je obe grupe i rešio da sa prezimenjakom/burazom oformi treću koja će u potpunosti biti posvećena psihedeličnom zvuku sedamdesetih.
Od tada je prošlo 15 godina, i Hypnos 69 obeležavaju 2010. petim studijskim albumom gargantuanskih proporcija. Jedan strani kritičar je duhovito primetio da članovi grupe sviraju kao da imaju samo dve ploče u svom posedu - debi grupe King Crimson i Wish You Were Here od Pink Floyd. Čirokane i zihernadle su prepustile mesto čupavom frizu, zvoncarama i cveću u kosi.
Pošto je vreme za Belgijance stalo, oni taj vremenski limbo koriste za dugačke spiritualne teme u prepoznatljivom elektrifikovanom okruženju. Da je objavljen u doba na koje svakom svojom sekundom bestidno referiše, Legacy bi bio smatran za klasik, ovako služi kao korektan i svež muzički vremeplov za poklonike "istinskog rokenroula" (nisam ironičan).
An Aerial Architect
An Aerial Architect
Постови
Нема коментара:
Постави коментар