Damu The Fudgemunk - How It Should Sound Vol. 1 & 2 (Redefinition)

Ima neke odbojne arogancije (ne ovo nije pleonazam, ima i poželjnih (ruku na srce veoma retkih) vidova arogantnosti, osobine kojom se mahom odlikuju & njome paradiraju pogrešni) u odluci da svom albumu date ime "Ovako bi trebalo da zvuči". Na kraju krajeva, nije mala opasnost da vam se opravdano narugaju zbog samoinicijativnog dizanja lestvice. Ali ukoliko se vinete u vazduh i preskočite je - onda sledi egzaltacija i poštovanje za vaš rad.

Damu The Fudgemunk je 26 godina star producent i DJ iz američke prestonice, hip hop glavama najpoznatiji po radu u duetu Y Society koji sačinjava sa bostonskim emsijem Insightom. Njihov album iz 2007. "Travel at Your Own Pace" me nije nešto posebno zapalio, čak štaviše, bio mi je dosadnjikav, što je bilo pomalo iznenađujuće pošto mi je Insightov "Blast Radius" (2003) jedan od jačih albuma iz ove decenije kada govorimo o segmentu žanra koji nije baš u fokusu mas-medija, iako to svojim kvalitetom zaslužuje. Sličan kvalitet čeka nas i na ovom albumu koji promoviše Damua kao jednog od najuzbudljivijih hip hop kompozitora današnjice.

Smehu nema mesta, jer ono što Vašingtonac radi u svojim instrumentalnim vožnjama zaslužuje da se nazove kompozicijom u punom smislu te reči. Uz pomoć kultnog pomagala s potpisom firme Akai (MPC2000) i DJ seta, Fudgemunk uspeva da u sedamdesetak minuta muzike ponudi svoju verziju istorijske čitanke crnačkog zvuka putem lekcija stvaranih tokom ovog veka. 

Nemilosrdan i sirov zvuk ritam mašine nedvosmisleno vraća točak vremena u vreme tzv. Zlatnog doba hip hopa poznatijeg i kao boom bap (ime nastalo od podražavanja uobičajenog ritma:  boom bap, boom boom bap...) čime momentalno ulazi u srca žanrovskih puritanaca kojima se stomak obrće pri pogledu na okolnosti koje su do neprepoznavanja degradirale njihov predmet interesovanja. Uključujući u igru brojne govorne isečke koji se vrte oko, za žanr uobičajene, glorifikacije vinila kao jedinog pravog formata u kateogriji nosača zvuka, Fudgemonk se obilato koristi brojnim džez i funk semplovima koji njegovoj zvučnoj viziji daju zaokruženu punoću i  melodičnu pitkost za slušaoce van inicijalnog žanrovskog toka.

Kada jednom zavrti muzički ringišpil, Damu ne staje - sipajući iz rukava tvrde a nestvarno prijemčive bitove temeljene na zaostavštini likova kao što su James Brown i Roy Ayers. How It Should Sound podseća kako hip hop može potentno da zvuči kada se zapati u pravim glavama, srcima i ekstremitetima. Jedina zamerka ovom albumu se ogleda u činjenici da nije baš lako svarljiv u jednom komadu, no to mu zasigurno i nije namena. Ploče ovog tipa su stvorene da bi se nadugačko studirale i preslušavale jer u sebi sadrže slušalačko drago kamenje najfinije obrade.