четвртак, 04. новембар 2010.

Nekrasov - Extinction (Crucial Blast)

Pošto smo se baš od srca nedavno obradovali odličnom StarGazeru, evo još jednog metal izdanja vrednog pažnje koje nam stiže iz daleke Australije. Za razliku od svojih post-rokičnih death metal sunarodnika, Bob Nekrasov sačinjava one-man bend ruskog imena nešto drugačije, no i više nego razarajuće provenijencije.
Već smo pisali o Xasthuru i, nešto ranije, o Burzumu - u black metal mikrokozmi jednočlani aktovi nisu neuobičajena stvar. No ono što Nekrasov (diskografski aktivan od 2007. godine) nudi na svom novom izdanju, prvom za Crucial Blast, samo je delimično metalsko crnilo. Jašta, prve dve kompozicije ga zatiču u tradicionalno haotičnoj zločestosti koja po brutalnim udarima ritam mašine podseća na pomalo zaboravljeni norveški sastav Limbonic Art. Nije to slučajno, jer rifovi odišu onim dobro poznatom ledenom parom koja se puši iz usta vikinga zaudarajući na gnev, tugu i mizantropiju. Te gitare su još i umilne u poređenju sa nemilosrdnim vokalnim pristupom Nekrasova (reči pesama, po starom dobrom običaju, zna samo on).
Treća tema Matter is the Bastard uvodi u igru mračniji ambijent prizvuk koji nije stilski daleko od onoga što godinama radi Lustmord. Nenaporno, a ponovo ukleto i neprijatno, preteće okruženje dobija svog prirodnog čudovišnog parnjaka u Pre-Fetal Non-Mantra, epsku kompoziciju koja Nekrasova ozbiljno približava noise/black hibridu poznatom iz kataloga kanadskih terorista Wold. Chant the Name of God in a Thousand Languages Until All is Blood and Feces dere kožu s lica, a završna naslovna tema sastavljena je od sve samih mrakova, stravi i užasa.
Iako šara svoju muzičku surovost & sirovost na nekoliko različitih žanrovskih terena - lutajući od metala i industriala preko ambienta do čistog nojza i nazad, Nekrasov postiže retku fokusiranost i koherentnost u svojim zvučnim ekskurzijama, zvučeći dovoljno ubedljivo i drugačije od sebi srodnih autora i grupa koji se po pravilu učaure u jedan fah i onda drve i melju jednu istu pesmu.
Naravno, ovo ni izbliza nije ploča u kojoj će uživati svako, no na njoj u svakom slučaju postoji mnogo više spiritualnih razloga za radost od pukog testiranja tolerancije slušnog aparata na buku, koje ovde ima za izvoz. S druge strane, ako uživate u radovima koje potpisuju japanski čuvari najzajebanije vatre kao što su Merzbow i Masonna, Extinction će vam biti nešto poput prijatne uspavanke.

Нема коментара:

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.