Marnie Stern - S/T (Kill Rock Stars)

Kada se pravo niotkuda pre tri godine predstavila debijem In Advance of the Broken Arm, plavokosa gitaristkinja Marnie Stern je momentalno predstavljala jednu od dobrodošlih anomalija na "nezavisnoj muzičkoj sceni". Histerično/ekscentrično ali dobroćudno/trijumfalno pop izvođenje gotovo dečijih razbrajalica zasnovanih na bolesno preciznom sviranju gitare (tzv. finger tapping tehnika, ako i ne znate šta je to, sigurno ste čuli one "neprijatne zvukove" koje gitaroši proizvode sa obe ruke na vratu instrumenta) jedno je od najuzbudljivijih rok iskustva početkom novog milenijuma, zaslužno za stvaranje kovanica poput noise pop.

Smeštena na ničijoj zemlji između prog, pop, noise i eksperimentalnih sentimenata, Sternova se godinu dana kasnije oglasila novim izdanjem predugačkog naslova. Iako je "indie" kritika toplo pozdravila ovo izdanje, autoru ovih redova sve se učinilo kao puko ponavljanje ranijeg iskustva kome je oduzeta pređašnja hitičnost. Drugim rečima, pojavio se neželjeni "Primus" osećaj. Verovatno imate nekog prijatelja koji se loži na precenjeni američki bend kojeg inače fanovi obožavaju do besmisla, dok je njihova ispeglana muzika svim ostalim smrtnicima... uglavnom dosadna.

Zato je bilo interesantno videti u kom će se pravcu dalje razvijati opus Sternove. Novi, treći album u četiri godine u opusu ove autorke nema ime, tj. nazvan je po njoj samoj. Nažalost, briljantnost sa debi albuma je prisutna na novom tek u tragovima, dok je veći deo novog izdanja žigosano gitaroškim onanijama bez previše svrhe.

Album počinje ohrabrujuće - For Ash je sasvim korektna kompozicija, ali je zatim prati nekoliko isprano slabijih tema. Stvari ponovo postaju interesantnije u Female Guitar Players Are The New Black, da bi odatle sve bilo za dlaku energičnije, otprilike kao razvodnjena verzija Lightning Bolt kojima su zaboravili da uključe struju ili meni ne baš previše omiljenih Hella čiji bubnjar Zach Hill muzicira i na ovoj ploči, a ujedno je i njen producent.

Ako ništa drugo, Marnie Stern i dalje ima izoštren mathy smisao za humor. Naslovi tipa  Transparency is The New Mystery ili onaj gore već pomenuti o rasnom pitanju žena gitarista su urnebesni u svojoj tačnosti. Šteta što muzika na ovoj ploči ne prati  ovu iskazanu idejnu intrigu. Iako je (ino)strana kritika pozdravila i ovo izdanje kao vrlo dobro do odlično, (pr)ocena na ovom mestu ide od mediokritetskog do najviše prosečnog, što je žalosno mršavo.


For Ash