Phone Call
Ako ćemo po bilo čemu iole dobrom pamtiti ovu, po svemu ostalom godinu za zaborav, to je, bar u muzičkom smislu dobrodošla smena generacija u domaćim hip hop krugovima. Već nekoliko godina unazad srpski rep je najvitalniji pravac u ovoj zemlji, ali nekako je sve ove godine padao na ispitu permanentnog stvaranja novih imena. BS, 43-23 i Bassivity senke kao da su bile prejake za artikulaciju svežih poetika i estetika, a ruku na srce, ni etablirana imena nisu posvetila previše pažnje daljem razvijanju svojih izraza (čast izuzecima).
Ova godina je u svakom pogledu dobrodošli demanti, a uz Gazda Paju i trio koji predvodi Ill G, najjače argumente za optimizam pruža Beograđanin Cantwait koji je za potrebe svog dugosvirajućeg prvenca udružio snage sa bitmejkerom i emsijem Freemanom. Prvi nastavak Sexa i nasilja je tehnički izbačen na net još prošle godine, tačnije njenog poslednjeg dana, što već samo za sebe govori o samodovoljnosti domicilnog hip hopa u kojem najzad kvantitet daje kvalitativne plodove.
Ako ikad odem
Kompleksnost Cantwaitovog izvođenja udmah upada u uši. U tradiciji globalnog hip hopa, on ne samo da je vešt liričar i story-teller sa izraženom sinematičnom crtom, već zapanjuje i oduševljava njegova blago ironična, duhovito kreirana distanca koja doprinosi opuštajućem tonu njegovih pesama. To nikako ne znači da je Cantwait u liričkoj stilizaciji operisan od stavova, već ih samo obrazlaže na posve originalan i neobičan način. Fantastična Phone Call, Zalazak, Ako ikad odem, naslovna i Crnje dovoljno su ubedljivi primeri koji to potvrđuju.
Druga strana novčića veoma jasno ukazuje na pitak, gotovo pop potencijal ovog repera (mnogo veći od Marchella, recimo), koji začudo, zasad nimalo ne šteti percepciji njegove pripadnosti sa ove strane barikada, koja bi u bližoj budućnosti mogla da bude temelj zbilja izuzetnih stvari, onih za svačije uši. Ako bismo morali da nađemo neku manu ovom momku rođenom u Aleksincu, to je mestimična nefokusiranost i tematska neizoštrenost nekih pesama, ali s obzirom da je reč o momku koji je tek prevalio 21. godinu, vreme je svakako na njegovoj strani.
Zalazak
Freemanove melodične matrice studiozno pripremaju pozornicu za majstora ceremonije koji ima sasvim dovoljno duha u šteku da slušaoce nauči kako je npr. "afekat u stvari aperkat iz nehata" i njoj slične blic definicije koje dovoljno govore o Cantwaitovoj intelektualnoj visprenosti i osećaju za vic. Sudeći po ovom izdanju, srpski hip hop ne mora da brine za svoju budućnost.
DL
DL
Нема коментара:
Постави коментар