четвртак, 04. новембар 2010.

Radoslav Bratić - Trg soli (Narodna knjiga/Alfa, 2002)

Velika je tuga što nema bolje slike, ali ko sudi o knjizi prema koricama, po pravilu nema pojma o čemu priča. Radoslav Bratić je iskusan pisac i u Trgu soli zna šta radi - ovo je samo formalno roman, a više istorijska enciklopedija.
Pošto mu talenat i načitanost daju mogućnost za poigravanje, Bratić ukida vreme kao relevantnu linearnu kategoriju, mešajući ljude iz raznih epoha kao karte u špilu, i baca se na događaje. U njegovom literarnom svetu, u centru se nalazi Hercegovina, a ključna reč i namirnica je so. Prateći razlličite karavane soli kako dolaze i odlaze sa drijevske pijace, pisac zalazi u fascinantne detalje koji govore o njegovoj bespogovornoj potkovanosti.
U želji da omekša svoje delo, Bratić se obilato služi brojnim istorijskim anegdotama i humorom, ne libeći se da se direktno obrati čitaocu kako bi mu se ponekad izvajkao pred težinom spisateljskog posla. Šala brzo prepušta mesto ozbiljnosti kada unutar ove knjige naletimo na čitave male priručnike o istoriji sprava za mučenje, srednjevekovnom robovlasništvu ili događajima iz grčke i hrišćanske mitologije, koji se sasvim lepo uklapaju u glavni tok priče o srednjevekovlju ovog prostora - naletu Turaka, opadanju Srbije, okretnosti Dubrovnika i Mletačke republike.
Zato nije preterano čudno što je jedna od glavnih osa ovog dela ona koja povezuje i sučeljava istok i zapad. Nešto slično se moglo pročitati i u Petrovićevoj "Opsadi crkve Sv. Spasa", no Bratić je mnogo literarno ubedljiviji od svog nagrađivanog kolege pri obradi ove materije, jasno se svrstavajući na jednu stranu - onu odakle izvire Sunce i potiče sva duhovnost.
Bratić se slepo i uglavnom uspešno drži analogije kao postupka u sklopu anegdotalnog pripovedanja. On tvrdi da je analogija osnova čitave istorije, a zaključak koji se nameće (a i sam autor ga ne previše napadno, ali dovoljno jasno "patriotski" suflira, pominjući nekog Ratka i nekog Radovana na jednom mestu, te dosađujući sa "Milosrdnim Anđelom", koji ponavljamo, zato što um caruje a snaga klade valja, nema previše veze sa agresijom NATO, čije je zvanično ime bilo "Združena snaga" (ili "Saveznička sila")) po čitanju ove knjige govori o analogijskoj povezanosti prošlosti i sadašnjosti, te samom smislu, potrebi i značaju izučavanja minulog doba.

Нема коментара:

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.