Deponija - Mala skidaj gaće! (Zadruga)

Rođendanska pesma

"Pank ne sme da bude prihvatljiv, on mora da bude odvratan i sraman!" siktao je u kameru Captain Sensible iz grupe The Damned pre nego što se okrenuo leđima i skinuo gaće. Ovo je jedan od najubedljivijih momenata dokumentarnog filma o panku čije ime ne znam jer ga nisam pratio od početka, a išao je u sitne sate prošle nedelje na B92. Ako se slažete sa ovom senzibilnom ocenom, onda je Deponija svakako bend za vaše uši.



Ona sluša narodnjake

U pitanju je "projekat" izvesnog Marka Jokovića iz Ćićevca koji postoji već nekoliko godina, a zanimljivo je da mu je ovo već peti album u diskografiji. Naslovi tipa "Kič i šund nas 'lebom rane" ili "Prva tura zaborava nema" uz novo dugosvirajuće čedo prilično precizno opisuju šta se na ovim pločama događa. Uz ove naslove ide i stilska odrednica alko-kič punk.



Ona sluša metal

Nalik beogradskim hip hop kolegama Prti Bee Gee i muzika koju potpisuje Deponija svojim postajanjem predstavlja  parodično(/satirično/cinično/sarkastičnu) izraženu meru životnog i moralnog posrnuća bivstvovanja u ovoj zemlji, u kojoj npr. deca bivaju naučena da su učesnici Farme istinski bitne ličnosti. Nižu se grozomorne numere u kojoj su glavni junaci Žika Seljak, Lea Kiš, Milka Canić i mnogi drugi domaći i inostrani likovi sa malih ekrana.  Kada se (doduše) retko omiljeni kućni uređaj isključi kako bi se "odmorio", glavne role preuzimaju žene sklone alkoholizmu, bRezobrazno potentni muškarci sa sličnim uživajućim sklonostima te sveprožimajuća beda raznih fela i beznađe za koju se uteha nalazi u lakim uživanjima i spasavajućem humoru.


Lea Kiš

Raštimovana muzička vizija sa Deponije domaći je produžetak one uvrnute tradicije prekookeanskih muzičara. Electro štimung egzistencijalno prošaranog panka vuče na Suicide, katkad se provlače i Devo momenti, no ukupan utisak pre podseća na šarmantnu dementnost radova Daniela Johnstona i/ili Wesleya Willisa - što se tiče poslednje pomenutog, jasna asocijacija na njega ogleda se u više verzija istoimene numere (Ona sluša metal, Ona sluša narodnjake).Ono što je unikatno u deponijskom izrazu je, osim protestnog intenziteta koji se od zloupotrebe "establišmenta" brani tričavom opscenošću, primetno alkoholizirani huliganski glas, koji služi kao umesna advokatura sjaja šljama čiji je apologeta.


Subota uveče

Deponiju će mnogi odbaciti sa gnušanjem kao ustajalu & neslanu šalu, ali zaraznost i nepretencioznost koncepta obećava dobru zabavu širokogrudijima & tolerantnijima. Ono čemu nas istorija uči, posebno na ovim prostorima je permanentna opasnost koja prati satiru i parodiranje kao umetničke postupke (zbog čega mnogi autori od njih zaziru braneći se sterilnom preozbiljnošću) - podrazumevajuća ironijska distanca između parodera i onoga što se parodira uglavnom se vremenom ubrzano topi, prepuštajući svoje dragoceno mesto otužnom znaku jednakosti izmeđa dela i autora. Primera za ovu ironiju sudbine ima mali milion, ali Deponija je, bar na ovoj ploči, još uvek sa ove strane duge.

Esmeralda

Mala Skidaj Gaće!