High Wolf - Ascension (Not Not Fun)

Čudniji novembar do sad nisam doživeo. Kao klinac sam više od svega mrzeo zimu, pa mi, pogađate, ovaj mesec nikako nije bio među omiljenima, već je više delio fenjer sa na-papiru-kratkim februarom. No, ove ulude godine 11. mesec je drugačiji - više liči na mart, koji mi je oduvek bio na vrhu dopadljivosti po svom buđenju i nepredvidljivosti. Kad smo kod njih, one se uvek tumače kao neki otklon od sigurnosti pa imaju pomalo zlokoban prizvuk. No nema ništa lepše od pozitivnih nepredvidljivosti, kako tumačim ovo prolećno vreme kojim smo počašćeni poslednjih nekoliko dana. Svejedno mi je ako je ono uvod u neku strašnu zimu, u međuvremenu sam se navikao i prija mi više od znojavog i lepljivog leta.

Leto je bila prva asocijacija na High Wolfa pri susretu sa njegovim prošlogodišnjim albumom Incapulco proizvedenog u sopstvenoj Winged Sun režiji. Ko radi taj i greši - u međuvremenu smo saznali da Vučko ne dolazi iz Amazonije već je reč o prilično štekovanom muzičaru iz Francuske. Nije mi ovo prvi put da grešim: za Blank Dogs sam jednom napisao da su trio, španskom sastavu Exxasens sam poverovao da su sa egzotičnog Kiribatija. Ko radi taj i greši, nema veće kazne od one koja usledi od straha od greške. Zato smo, ovako grešni, valjda svi toliko zgrčeni i namrgođeni, i tu ni sunčani novembar ne pomaže.

Ali možda bi High Wolf mogao. Za Francuza se pročulo u međuvremenu u savremenim psych krugovima, prešao je na cenjenu etiketu Not Not Fun (pisali smo o Magic Lantern i zaboravili da pomenemo da u tom bendu svira bar ovim ušima ne preterano zanimljivi Sun Araw). Ako je Incapulco bio klasično suncem opaljeno igranje wah-wahtrom, nova ploča adekvatnog naziva bavi se pretežno drugim elementom - vazduhom.

Oprezno levitiranje počinje sa uvodnom Meeting on the Three Seas koja pokazuje da je High Wolfu dosta vrućine. Onda sledi fantastična Diego, koja svog autora i slušaoce seli u stratosferu neke srodne vaseljene. Čitava tema zvuči kao dodirivanje nebeskih lustera, pružajući potpuno natprirodnu satisfakciju. Do kraja ploče sledi još tri stilski i kvalitativno ujednačene vožnje, delikatne instrumentalne pohvale oblaku, Suncu i vatri.

Neki kritičari su redefinisanog Vučka uporedili sa Forest Swords, i iako izvesnih sličnosti ima, i jedan i drugi su ipak različiti pošto bodeži iz šume svoj uticaj na dušu proizvode sa jačim naglaskom na rn'b, hip hop i dub, dok je High Wolf mnogo više u čistijim psych i world vodama. Mnogi će Wolfa povezati sa usiljenim hypnagogic pravcem, no njegovi koreni sežu mnogo dalje od kičastih osamdesetih, mogli bi se usuditi da tvrdimo da zvukovi sa ove ploče poniru do arhetipske prošlosti. Sve u svemu, ovo je vrlo dobar album.


Diego