The Ascent of Everest - From This Vantage (Shels/Future)

Return to Us

Retko se posreći "post-rocku", kovanici Simona Reynoldsa da muzički bude predstavljena na način zbog kojeg je izmišljena. Čuveni Britanac je pojam upotrebio kako bi označio "ne-rock muziku odsviranu rock instrumentima". Kako je vreme odmicalo, po ustaljenom šablonu, revolucija je prelazila u konvenciju, a zaista malo post-rockera nas je u poslednjih desetak godina počastilo nečim zbilja originalnim. Kad pomislim u tom pravcu, prvo mi na pamet padnu pozniji(/prijemčiviji) albumi Godspeed You! Black Emperor, zatim Random Avenger, več četiri godine poslednji LP u nizu sjajnih Finaca Magyar Posse ili debi album grupe Apse - Spirit, jedino meni drago delo u opusu grupe, ali takvo da više ništa ni ne moraju da snimaju (nažalost, snimali su).

Frku povećava i sama činjenica da svako ima neku svoju definiciju post-rocka pošto je u taj potaž zvukova u međuvremenu umešano sve što bi moglo da vam padne na pamet a ima veze sa muzičkim žanrovima. The Ascent of Everest, bend iz Nešvila, Tenesi, države sa superiornom tradicijom u destilaciji plemenitih pića, je od svog nastanka 2005. važio za tipičan post-rock bend. Njihov debi How Lonely Sits The City (2006.) uprkos svom neospornom kvalitetu nije uspeo da razbije  začarani fahovski krug  posvećenog auditorijuma. Bend se prošle godine oglasio kolaboracijom sa još jednim bendom (zaboravio sam ime, a i nisam lud za splitovima), a ove objavio novi, dugo čekani drugi LP koji momentalno podseća na gore pominjani post-rock strožije definicije.

From This Vantage je album u pravom smislu te reči. Teme kao da su povezane nekom nevidljivom paučinom koja vam u poetskoj opijenosti ne da da razaberete kratke pauze između njih. Kada uđete u okno, više nema nazad dok Tenesijanci ne završe svoju mističnu potragu po kosmosu. Delikatnost, krhkost i snolikost su veoma pouzdani pridevi u opisu ove ploče.

U daljoj deskripciji, Amerikanci kao da imaju dupli ali organski zvuk, preplet rokerskog (svođenje šugejza na astralni momenat) i nenapornog neoklasičnog je praktično nemoguće razmrsiti  tj. izolovati njegove osnovne sastojke. Kao predmet i senka, oni se nikad ne razdvajaju, tek ponekad bivajući presečeni šaputavim & arty muško-ženskim glasovima.

Idealan za noć, još idealniji za jesen, From this Vantage svedoči o bendu koji zaslužuje punu pažnju. Neko će možda zameriti da je ono što je utisnuto na njemu suviše pozadinski nastrojeno, ali kada se zapati ispod kože, sve izrečeno lako izbija u prvi plan, zbog čega ova ploča verovatno i nije od onih koje se mogu konzumirati u svako doba.

Dark, Dark My Light