The Bourne Identity (Roger Young, 1988)

Sećanje je zajebana stvar. Čovek sam po sebi ima potrebu da idealizuje ono što ne razume u dovoljnoj meri, definišući ga kao "fantastično", "genijalno" i šta ti ja znam sve ne. Tako i ja.
Video-rekorder (ili kako bi nešto kasnije pravopisni čistunci rekli "rikorder") marke "Orion" stigao je u naš dom pošto se jednog dana pre više od dve decenije otac vratio iz minhenskog šopinga. Sećanje me ne služi previše, ali imali smo i jedan video-plejer (sećate se toga, hm?) marke "Java" ili "Saba" za koji je brže-bolje dat oglas. Istu sudbinu je doživeo i "Orion", a na njegovo mesto stigao je "Philips". Samo jedan pogled je bio dovoljan osmogodišnjem detetu da shvati da između dva modela, za tadašnje prilike sofisticiranog uređaja, postoji klasna razlika.
Sa "Philipsom" je rešeno ključno pitanje, a znatiželju su zaokupile video-kasete koje su svakim danim bile sve brojnije. Tako se jednog dana desilo da je u kuću stigao "Bornov identitet". Dasa Ričard Čembrlen u brobi sa samim sobom i ostatkom svetu usled činjenice da je doživeo amneziju, komplikovana priča koja se rasteže po svim meridijanima. Što bi se reklo, globalno. Uz jedno, za današnje prilike, nečuveno ograničenje - traka je bila prekratka da na sebe zabeleži svaku pojedinost tročasovnog televizijskog epa. Tačnije, falilo je zadnjih desetak minuta. Koje za sve ove godine nisam pogledao do pre neki dan.
U međuvremenu sam idealizovao ovu ambicioznu špijunsku limunadu u kojoj se osećanja TV heroine Jaclyn Smith prema pomenutom Čembrlenu uvek izražavaju u nekom vojničkom, krutom, neprirodnom maniru, što je dovoljno za težak podsmeh. Ostatak je manje-više interesantan - Jason Bourne u bici sa korumpiranim moćnicima i svetim ciljem da zauzda terorizam, ali nekako ljudskije i toplije nego što se to radi danas, bez ideoloških naznaka i govorancija u manihejskom ključu. Ako smem da primetim... nekako je realnije sve to sklopljeno, mada se dosta odstupalo od Ladlamovog literarnog predloška, ako je verovati Vikipediji.
Sad sam sebi natovario obavezu da pogledam veliku holivudsku Born-trilogiju kako bih je kasnije upoređivao sa ovim TV spektaklom, ali nema veze, srušio sam neke lične mitove i pošteno se zabavio.