Ono što je bar za mene najlepše na savremenoj instrumentalnoj sceni je to što se u moru izdanja koja su nalik jaje jajetu, uvek nađe mesta i za poneki neočekivani nebrušeni dijamant. Tačno je da je post rok prebrzo došao do generičkog određenja svog zvuka, a tačno je i da je u opticaju previše mućaka koji bi "mističnošću" da zabašure nedostatak talenta. Jedan od mogućih odgovora na ovakve tendencije stiže u vidu prvenca belgijskog sastava King Sigh.Četvorka stiže iz sela koje se zove Scherpenheuvel, a priča ide da su basista i gitarista, pošto ih je bubnjar napustio, rešili da za svoju dušu snime osam pesama u kućnoj radinosti. Snimanje se odužilo, pošto su momci ostavljeni na cedilu baš zapeli da udovolje sebi. Kada je proces konačno bio gotov, bubnjar se vratio u bend kao gitarista, a pronađen je i novi bubnjar. Drugim rečima, ekipa spremna čeka nastavak sezone.
Glavni adut u raljama ovog debija je lako uočljiva fasciniranost samim sviranjem. Iz tog, debelo deficitarnog resursa proizašla je sviračka lakoća, pa se instrumentalna radost razlila i po notama ove ploče.
King Sigh ne gube previše vremena na stvaranje i dizanje atmosfere te se u tom smislu mogu definisati kao pop-post rock bend. Ipak, njihova audio-trpeza ne tavori ni u kom segmentu: brižljivo strukturisane pesme u sebi kriju preplete fragilnih i delikatnih emotivnih deonica sa čvršćim rokerskim zvukom koji navodi na pomisao da Belgijanci delimično pripadaju math/post-metal taboru. Kada se podvuče crta, dobijamo nepretenciozan i pitak album za ovo leto, kolekciju koja je u dovoljnoj meri opskrbljena pamtljivim i zaraznim melodijama.
Iako je post-rok u poslednje vreme operisan od žešćih stvaralačkih potresa, ploče poput ove ne dozvoljavaju da kvalitet ponude padne ispod zabrinjavajućih podeoka. Uostalom, album je dostupan za degustaciju.
Entering
Glavni adut u raljama ovog debija je lako uočljiva fasciniranost samim sviranjem. Iz tog, debelo deficitarnog resursa proizašla je sviračka lakoća, pa se instrumentalna radost razlila i po notama ove ploče.
King Sigh ne gube previše vremena na stvaranje i dizanje atmosfere te se u tom smislu mogu definisati kao pop-post rock bend. Ipak, njihova audio-trpeza ne tavori ni u kom segmentu: brižljivo strukturisane pesme u sebi kriju preplete fragilnih i delikatnih emotivnih deonica sa čvršćim rokerskim zvukom koji navodi na pomisao da Belgijanci delimično pripadaju math/post-metal taboru. Kada se podvuče crta, dobijamo nepretenciozan i pitak album za ovo leto, kolekciju koja je u dovoljnoj meri opskrbljena pamtljivim i zaraznim melodijama.
Iako je post-rok u poslednje vreme operisan od žešćih stvaralačkih potresa, ploče poput ove ne dozvoljavaju da kvalitet ponude padne ispod zabrinjavajućih podeoka. Uostalom, album je dostupan za degustaciju.
Entering
Постови
Нема коментара:
Постави коментар