Stormy Monday (Mike Figgis, 1988)

Iz nepresušnih budžaka filmskog pola nasdvoje sinoć izvukosmo ovaj trilerčić i bogme se nismo prevarili. Kao filmski laik, držao sam oči zalepljene na ekran a uši su registrovale mudra zapažanja mog omiljenog tumača filmskih projekcija.
Kao politički veoma osvešćenoj jedinki, nije mi promakao politički kontekst ovog filma, oličen u američkom političaru Kozmu koji stiže u London sa željom da razgrana svoj biznis i usput opere pare. Sa vremenske distance od dve decenije mirne duše se može izreći konstatacija da je scenario ovog ostvarenja i dalje aktuelan i svež jer na pronicljiv i britak način daje satirično viđenje stapanja Velike Britanije i SAD u nad-državnu anglosaksonsku imperiju, koja de facto i dalje predstavlja okosnicu sadašnjeg svetskog ustrojstva. Ostaje žal da je onovremenim političarima sa ovih prostora ovaj film promakao pošto se iz njega mogla izvući korisna a jeftina analiza svetskih geopolitičkih tendencija.
Da čitalac ne bude naveden na pogrešan trag, ovo je samo jedna dimenzija ostvarenja Mikea Figgisa, čoveka koji je, recimo, napisao scenario i potpisao režiju za strahovito remek-delo Leaving Las Vegas. I u ovom filmu, inače njegovom debiju, on se pojavljuje kao kompletan autor. Ova činjenica je važna kako bi se istakla odlika njegove vanredne pažljivosti u procesu filmske kreacije. Od pažljivo osmišljenih kadrova (među kojima neki imaju izražen "hoperovski" rukopis), preko pažljivo napisanog scenarija koji u sebe uključuje i psihološku studiju o među-odnosu čoveka, žene i zamršenih relacija moći između, do erudicijskog akcentovanja džeza koga ovde predstavljaju Sting, kao lokalni vlasnik džez kluba i tip sa kojim nema zajebancije "jer ne trpi muštranja" i Krakov Džez Ansambl, koji čitavom filmu daju dozu egzotičnosti jer se provlače kroz njegovo čitavo trajanje bezuspešno tražeći svoje mesto u njemu... nešto nalik položaju najvećeg dela ostatka sveta u anglosaksonskoj podeli karata, uostalom.
Boje čovečanstva u ovom filmu brane Sean Bean u ulozi Brendana, lika sa slušalicama u ušima koji čisti Stingov klub ali igrom slučaja biva upleten u mafijaške kulise tinjajućeg političkog obračuna i sladostrasna Melani Grifit u ulozi Kejt, američke konobarice na privremenom radu u Londonu koja je mnogo više od onoga što na prvi pogled predstavlja, budući da je poslom vezana i za Kozmovu kasu. Kako vreme odmiče, a problemi se umnožavaju njih dvoje se sve češće oslanjaju jedno na drugo, puštajući da vatre ljubavi polako tinjaju dok se potpuno ne upale.
Studiozan, nenametljiv, inteligentan, znalački napravljen a uzbudljiv, Stormy Monday u sebi sažima užurbanu a otuđenu atmosferu epohe u kojoj živimo, iznoseći na trpezu respektabilnu dozu istančanog ukusa.