Naomi Shelton and the Gospel Queens - What Have You Done, My Brother? (Dap Tone)

Baš se pre neko veče zapodenula rasprava oko udela crkve u savremenom životu. Zaključak je bio da je upliv umnogome prezrene institucije na život direktno minimalan, ali posredno kler je na nesreću miliona ateista i dalje itekako prisutan u njihovim žitijima. Više od pola tih stvari koje svakodnevno trpate u usta baš su sveštena lica smislila i(li) sačuvala od zaborava, a oni sa "boljim kartama" u rukama sudbine bi, na primer, mogli da se za početak upoznaju sa izvesnim Domom Perinjonom.
Iako jedan od retkih, nesumnjivih poznavalaca pop kulture u nas, protosinđel Jovan Ćulibrk na jednom mestu tvrdi da ista "u svojoj suštini zadrži antipravoslavni naboj", verujem da od samog Ćulibrka nema pozvanijeg apologete pop-kulturne duhovnosti. Stvari su kudikamo komplikovanije nego što to izgleda iz jednostavnih, crno-belih vizura. Da nema sumnje da je tako, i da su putevi Gospodnji nedokučivi upućuje nas storija debitantkinje sa cenjene etikete Dap Tone, Naomi Shelton.
Opšte je istorijsko mesto da je soul muzika još jedan od savremenih artefakata sa crkvenim štambiljem na sebi. U njegovim korenima je gospel, koji svoje ime duguje jevanđelju (dobroj vesti), svojevrsna potreba da se putem pesme (p)održi odnos sa Bogom. Naomi tu nije izuzetak, zajedno sa svojim sestrama redovno je u mladosti učestvovala u crkvenim pevačkim svetkovinama u rodnoj Alabami. Pre četrdeset godina je promenila mesto stanovanja i decenijama nastupala u zadimljenim njujorškim klubovima, strpljivo čekajući svoju šansu.

U 66. godini života dočekala je svoje ime na LP izdanju, objavljenom na etiketi koja je učinila poznatom još jednu pevačku divu Sharon Jones. Pre nekoliko godinam "resident" bend etikete, Dap-Kings, prepakovao je u talu sa producentom Markom Ronsonom soul za novi milenijum u ružnoj ambalaži koja se zove Amy Whinehouse. Posle toga, neki članovi benda učestvovali su u stvaranju prošlogodišnjeg diskografskog bisera Ala Greena.
Naravno, prisutni su i na ovoj ploči i to, imenom, nadimkom i prezimenom Tommy TNT Brenneck i Bosco Mann. Pojačani pijanistom Klifom Drajverom, muzičkim direktorom sastava i Džimijem Hilom, organistom, svi zajedno rutinski stvaraju sviračke preduslove za ispucavanje svih iskri pevačke pirotehnike Sheltonove. Iz svakog trenutka ove potpuno starinski producirane ploče, izbijaju decenije životnog i pevačkog iskustva umetnice u čijem je centru pogađate ko.
Sheltonova nema ambivalentan odnos sa Bogom kakav na primer karakteriše Nika Kejva. Za razliku od Australijanca, pevačica ga sa obe ruke grli bezrezevno afirmišući sreću i pozitivnost uprkos životnim preprekama koje nam svima stoje na putu.
Bili vi verujući ili ne, nemoguće je na ovom izdanju ne osetiti snagu duhovne predanosti, što će se na ovom mestu, u ovo doba besmislenog hedonizma, uvek beležiti kao plus. Rečnikom ekonomije, individua koje svojim delom istinski nešto predstavljaju uvek manjka.