Kad se pomene ambient kao muzički pravac, to može da pretpostavlja mnogo stvari koje baš i nemaju dodirnih tačaka. U stvari odvojeni su tankom linijom gde je sa jedne strane neviđena pretencioznost koja se prodaje kao avangarda, a sa druge istinska mogućnost da se dočaraju neku svetovi koji nevidljivi lebde u nama i oko nas.Generalno, nisam neki preveliki ljubitelj ovakvog izraza, ali ljudi smo menjamo se. Tako je treći album bruklinskog dueta Mountains mesecima čamio u mom hardu čekajući svojih pet minuta. Preslušan jednom, ostavljen je za neka bolja vremena. Čekanje se isplatilo pa je došlo i njegovih pet minuta.
Vrlina ovog albuma sastoji se u tome što je prilično jednostavan i veoma brzo počinje da deluje. Gusta tkanja prijatnih droniranih (kako ova reč zvuči ružno, iako sama po sebi ne podrazumeva surovost) zvukova presečena je prelepim akustičnim pasažima. Stoga nije iznenađenje da ovde imamo posla sa zbilja opuštajućom, anđeoskom muzikom.
Choral je jedno od onih ostvarenja koji se slušaju do kraja kada se puste, album koji je kao celina vredniji od pojedinačnih tema koje se međusobno dopunjuju. Detaljno strukturisan i izbalansiran, on proizvodi prijatnu tenziju koja proizvodi klimakse kosmičkih razmera u kome tonovi i šumovi imaju podjednaku zastupljenost.
Idealno za sitne noćne kontemplativne sate, Mountains su potpisali vrlo dobar ambijentalan album, u boljem smislu te reči.
Majspejs
Постови
Нема коментара:
Постави коментар