Sređivanje stola

Sav sam prašnjav. Satima sam sređivao sto. Retko ga sređujem inače, jer volim da ga potpuno sredim. Mali neredi se neprimetno tolerišu, u velikima se preživljava; i tako sve dok ti ne dokurče pa onda lepo zasučeš rukave i napraviš totalnu prekompoziciju. Revoluciju.
Lepše svrsishodnosti nema, garantujem! Strpljivo se probijaš kroz sve te zaostale hrpe obimne šengenske papirologije, s radošću je stavljaš tamo gde joj je i mesto - u đubretu, zajedno sa gomilom nepotrebnih šljaštećih časopisa u kojima se prati i najmanji treptaj "poznatih & slavnih". Naravno tu su i oni drugi, ozbiljniji magazini koje bi da čuvaš pa ih lepo po redu izdavanja slažeš na gomilice.
Na jednoj gomili su lična dokumenta, malo iznad je futrola u kojoj se nalazi diploma, položena. Kreativni haos sastavljen od beskrajnih nizova tabli roze brufena (kupio jednom kad me boleo zub, inače ne pijem lekove sem kad ne moram, ima bar tri table), bočica sa kapsulama protiv dijareje više vrsta i nekoliko kutija satenskog konca za zube te jedna zubna četkica u ambalaži odaljeni su neprobojnim zidom već pomenutih časopisa. Društvo im pravi nekoliko nekoliko upaljača u više boja, straničnici u više verzija, te razna oruđa za pisanje: dva deblja markera, plavi i crni, jedan tanji, plavi, idealan za pisanje po prednjoj strani kompakt diska, zvanična "Barselona" olovka koja mi se posle nekoliko godina istrošila a ne znam gde da kupim novu minu, jer ovde takvih nema, vlažne maramice, suveniri iz istanbulskih poslastičarnica i kebabdžinica te kutija u kojoj se nalaze dve "Parker" olovke - hemijska i naliv pero koje nisam napunio zato što vučem mastiljave traume iz detinjstva. Tu je i slika moje nane koju sam nosio u "Politiku" kada sam davao čitulju smeštena tik do hrpe mojih fotografija upriličenih vazda istim šengenoidnim povodima.
Našlo se mesta i za dve mađarske kovanice - zaostale forinte približne vrednosti 45 dinara po odokativnom kursu. U procesu sređivanja daleko češće se nailazilo na domaću valutu. Nije mi baš jasno koje pare su povučene iz upotrebe i da li kovanice sa znakom "Narodna Banka Jugoslavije" na reversu važe i nakon raspada Državne zajednice.
Pošao sam od (pogrešne?) premise da "Jugosi" ne važe i napravio malo prebrojavanje - kojih "metalaca" ima više - Srba ili Jugoslovena? Strpljivo sam brojao dok su mi se po glavi rojile simboličke asocijacije. Meč je bio napet, kao glasanje za Evrosong - na kraju 46 srpskih dinara nasuprot 38 jugoslovenskih. Vau, imaću za jednu autobusku kartu, gojazna trafikantkinja se uvek oduševi sitnišem.
Nakon dobro obavljenog posla, uzeo sam "Famous Grouse" čašu i natočio u nju prst "Glen Grant" singl molta pomešanog sa kokakolastim ostatkom. Zapalio sam i jedan vranjski plavi "Kamel" stari - sa žutim filterom. Čaša je prazna, pikavac je u kovanoj "Marlboro" piksli. Sada idem da se istuširam, nokti su mi skroz crni. Znam gde mi je grickalica.