Nakon što su kumovali kompilaciji „Jutro će promeniti sve“ (2007), jednom od dva korektna pokušaja izrade lične karte samozvane „Nove srpske scene“, članovi subotičke grupe „Pionir 10“ sabrali su dva i dva i ugledajući se na globalni trend svoj prvi studijski album žigosali Creative Commons licencom, ponudivši ga besplatno na internetu u sopstvenoj režiji, bez upliva diskografskog posrednika.
U vremenu faktičke smrti radija kao masovnog medija, za bend koji koji je usredsređen na stvaranje radijskih indi-hitova ovo je potez koji ima svoje utemeljenje u realnosti. Koga ovakav zvuk zanima tako može lako da dođe u posed snimaka, a pošto takvih očigledno nema previše, i ionako se niko leba neće najesti osim što će mu, eventualno, duša biti sita. Slušalački gledano, debi Subotičana je prava gozba.
Sastavljen od muzičara koji imaju zaleđe u iskustvima prethodne decenije kada su se kalili u kultnom sastavu „Ludolf Neum i njegov paranormalni džuboks“ (jedno od luđih imena ikada, pamtimo „hit“ „Ja sam iz Jugoslavije“ i nastup ispred Doma omladine pre ravno 14 godina), Pionir 10 slično sastavu Rebelstar i njegovom debiju „So“ piše nove stranice istorije srpske pop muzike za... khm... khm... odrasle.
Bolji termin nisam uspeo da nađem i on ne označava ništa loše. Još od prve pesme (ujedno i prvog video singla) „Zlatna stolica“ postaje jasno da imamo posla sa prekaljenim vukovima kojima je sama svirka primarni motiv u bavljenju ovim... ne baš poslom... ali, s obzirom na prezentovano umeće, ne može se reći ni hobijem. Muzika kao iskonska potreba – ideja je koju svesrdno pozdravljam.
Naoružani samopouzdanjem, Pionir 10 nisu imali potrebe za dokazivanjem i pakovanjem predugačkog albuma, zaustavivši se na osam numera koji ne premašuju ni pola sata efektivno. Ovde je reč o kvalitetu a ne o kvantitetu koji krasi bend koji se tu i tamo, u razumnim vremenskim intervalima, pojavi na domaćoj sceni – njega karakteriše gustiš raznorodnih pop-rok uticaja a opet muziku dotičnog benda ne možeš svesti na dve-tri reference.
Prvi na pamet padaju Dža ili bu iz „Gulaš“ faze. Slično Beograđanima, i Subotičani su uspeli da iskuju autentičan zvučni identitet. Boja glasa Mihajla Rodića pomalo podseća na vokal koji je bojio pesme još jedne 90’s vojvo-pop grupe - sastava „Kanal tvid“, što je za bolje poznavaoce domaće scene informacija koja vodi u smeru razmišljanja da indi pop-rok Pionira 10 nije lišen intelektualističkih pretenzija.
Crni talog ovakvih ambicija obično se manifestuje u nekomunikativnosti (dobronamerni bi rekli „sofisticiranoj“, oni drugi „blaziranoj“), koja je, iako prisutna na ovom albumu, i više nego nadomešćena hitovima koji se protežu na više od tri četvrtine ove nevelike ali dragocene „ploče“. Pesme „Iznerviran“, „Namagnetisanje“ te nadrealna „Pingvin“, da pomenemo tek neke, pripadaju sorti onih koje kad čuješ znaš da u njima ništa ne bi menjao. Da imam radio, voleo bih da na njemu slušam pesme grupe Pionir 10.
BesplatnoSkidanje
U vremenu faktičke smrti radija kao masovnog medija, za bend koji koji je usredsređen na stvaranje radijskih indi-hitova ovo je potez koji ima svoje utemeljenje u realnosti. Koga ovakav zvuk zanima tako može lako da dođe u posed snimaka, a pošto takvih očigledno nema previše, i ionako se niko leba neće najesti osim što će mu, eventualno, duša biti sita. Slušalački gledano, debi Subotičana je prava gozba.
Sastavljen od muzičara koji imaju zaleđe u iskustvima prethodne decenije kada su se kalili u kultnom sastavu „Ludolf Neum i njegov paranormalni džuboks“ (jedno od luđih imena ikada, pamtimo „hit“ „Ja sam iz Jugoslavije“ i nastup ispred Doma omladine pre ravno 14 godina), Pionir 10 slično sastavu Rebelstar i njegovom debiju „So“ piše nove stranice istorije srpske pop muzike za... khm... khm... odrasle.
Bolji termin nisam uspeo da nađem i on ne označava ništa loše. Još od prve pesme (ujedno i prvog video singla) „Zlatna stolica“ postaje jasno da imamo posla sa prekaljenim vukovima kojima je sama svirka primarni motiv u bavljenju ovim... ne baš poslom... ali, s obzirom na prezentovano umeće, ne može se reći ni hobijem. Muzika kao iskonska potreba – ideja je koju svesrdno pozdravljam.
Naoružani samopouzdanjem, Pionir 10 nisu imali potrebe za dokazivanjem i pakovanjem predugačkog albuma, zaustavivši se na osam numera koji ne premašuju ni pola sata efektivno. Ovde je reč o kvalitetu a ne o kvantitetu koji krasi bend koji se tu i tamo, u razumnim vremenskim intervalima, pojavi na domaćoj sceni – njega karakteriše gustiš raznorodnih pop-rok uticaja a opet muziku dotičnog benda ne možeš svesti na dve-tri reference.
Prvi na pamet padaju Dža ili bu iz „Gulaš“ faze. Slično Beograđanima, i Subotičani su uspeli da iskuju autentičan zvučni identitet. Boja glasa Mihajla Rodića pomalo podseća na vokal koji je bojio pesme još jedne 90’s vojvo-pop grupe - sastava „Kanal tvid“, što je za bolje poznavaoce domaće scene informacija koja vodi u smeru razmišljanja da indi pop-rok Pionira 10 nije lišen intelektualističkih pretenzija.
Crni talog ovakvih ambicija obično se manifestuje u nekomunikativnosti (dobronamerni bi rekli „sofisticiranoj“, oni drugi „blaziranoj“), koja je, iako prisutna na ovom albumu, i više nego nadomešćena hitovima koji se protežu na više od tri četvrtine ove nevelike ali dragocene „ploče“. Pesme „Iznerviran“, „Namagnetisanje“ te nadrealna „Pingvin“, da pomenemo tek neke, pripadaju sorti onih koje kad čuješ znaš da u njima ništa ne bi menjao. Da imam radio, voleo bih da na njemu slušam pesme grupe Pionir 10.
BesplatnoSkidanje
Постови
Нема коментара:
Постави коментар