BALKAN Spec. Vol. 3: One Piece Puzzle - 13 zlatnih hitova (Menart)

Ideja-vodilja debi albuma riječke grupe One Piece Puzzle nesumnjivo je uzbudljiva i proizvodi žmarce. Još od uvodnih taktova pesme Želim biti seljak-veseljak jasno je da je njihova namera da bez ustupaka prevedu industrial/metal pesmaricu u pop vode. Istorija pamti nekoliko jalovih pokušaja na ovim prostorima sa sličnim ciljem, ali garantujem - nikada ovako intenzivno i, što je najbitnije, autorski nastrojeno.
Jer, sećamo se, bar mi sa ove strane Drine, recepta koji je pre neku godinu primenio beogradski Night Shift - vidi šta se pušta po žurkama pa udri i metaliziraj to što si zapamtio. Mediji na ovom delu Balkana su takvu operaciju dočekali sa oduševljenjem. Za razliku od kleptomanski raspoloženih kolega iz Srbije, Riječanima su mali ekrani, bar u Hrvatskoj, zatvoreni, dok od beogradske treće smene nema više ni traga ni glasa.
Razlog cenzure je spot za pesmu Derem! Rokam! Guzim! koji je već u samom naslovu upalio crvene lampice pristojnosti u glavama TV urednika. Sama pesma, u mojoj interpretaciji, je jedno genijalno poigravanje značenjima - preuzimajući jedan od hit citata iz filma Sećaš li se Doli Bel, OPP potpuno preokreću njegovo prvobitno značenje i između redova, o istom trošku, udaraju i po "srećnoj" prošlosti i po "nesrećnoj" sadašnjosti efektno skidajući ideološki mulj sa regiona koji je , generalno gledano, u istoriji imao veoma malo/nimalo prilika da spozna šta je radost. Pošto svi znamo kuda nas je sarajevski "optimizam" odveo, možda svi đuture budemo imali više sreće sa riječkim "pesimizmom"...
Spisak šokantnosti ove ploče u vidu opscenosti za uši zadojene lažnim moralom se ne zaustavlja sa ovom pesmom. Naprotiv, OPP se sasvim dobro snalazi u pantalonicama koje su skrojili njihovi sugrađani Let 3 i opskurni, kultni, Statler & Waldorf Noise Erection. Još od Parafa, Rijeka je mesto koje je u rok geografiji sinonim za provokaciju pa OPP u tom smislu nastavlja ovu svetlu tradiciju - naslovi pesama Tuć tuđu babu, Ne jebi bez kurca ili LSD skrivaju aforistične, uglavnom inteligentne tekstove čije udarne linije zapravo maskiraju borbene pokliče.
Sve ono što bi jedan ispeglani indastrijal/metal trebalo da pruži konzumentu a to je adrenalin, uzbuđenje, te slapovi energije i samopouzdanja ovde je prisutno u zadovoljavajućoj meri. Primetan je brižljiv producentski rad, a bend se odlično snalazi u ritmičkom variranju osnovne muzičke linije. Vokal Ratke Rural je nešto do sad nečuveno na ovim prostorima - i on nesumnjivo iskazuje potencijal da reafirmiše osnovnu ideju stadionskog cock rocka koja regionalnoj sceni fali od kada je bila prinuđena da se povuče u klubove. To je ideja frontmena, i ona je najubedljivija u već pomenutoj numeri LSD.
Za debi izdanje OPP su prikazali i više nego dovoljno. Duhovito poigravanje različitim rok narativima, reformisanje komunikacije i zabave koja je u stanju da korespondira sa mejnstrim slušaocem sigurno predstavljaju dašak novog na prečesto ziheraški nastrojenoj regionalnoj sceni. Sa druge strane, za neke opipljivije rezultate bend mora još da se potrudi i isporuči još hitoidniji sadržaj u bližoj budućnosti. Sudeći po 13 zlatnih hitova, OPP imaju snage za to, a mi ćemo još videti šta će vreme učiniti od ove prognoze.