петак, 03. април 2009.

DOOM – BORN LIKE THIS. (Lex)


Odavno je poznato da hip hop ima samo jedno, zlatno pravilo – nema apsoluta. Danas si Bog, sutra te nigde nema i svi pljuju po tvom lešu i brišu patos sa tobom. Daniel Dumile ima punoletni staž u ovoj igri i sigurno je svestan ovih aut-linija. Jednostavno, prelazio ih je.

Počeo u triju KMD kao Zev Lov X sa svojim bratom DJ Subrocom, koji je poginuo na korak od slave, što je Dumilea bacilo u toliko tešku depresiju, da je umoran od rvanja sa monstrumom od muzičke industrije tumarao ulicama godinama, a priča se da je noći provodio i pod otvorenim nebom. Što bi se reklo, dotak’o je dno života, a onda se nakon nekoliko godina sa maskom na licu, koju do dan danas nije skinuo, vratio 1998. i upao u poslovičnu hip hop hiperprodukciju – tržište je prosto bilo preplavljeno njegovim što solo izdanjima potpisanim sa MF Doom, Viktor Vaughn ili sa King Geedorah, što kolaboracijama sa Danger Mouseom i Madlibom (Madvillain). Rad je primećen u objektivu „alternativne“ štampe i publike poslovično nenaklonjene hip hopu. Razlog je jednostavan – dok su ostali igrači požurili za šljaštećom lažom, on je stajao na braniku žanra.

I... onda je opet nestao i tek se nedavno vratio. I može se reći da se vratio u svom stilu, naložen na Marvelove junake i sirove ulične zvukove. Ne dajući jeb za očekivanja koja su u četvorogodišnjem periodu narasla do pucanja, on je samo nastavio svoju staru dobru priču. Sada je kritika uglavnom ljuta na njega, i pera se uglavnom oštre na ovom albumu, ali to je više zbog hajpa i gorepomenutog jedinog pravila igre nego zbog kvaliteta ovog izdanja koji je neosporan, što prepoznaju i slušaoci.

Čule su se pritužbe da su najbolje pesme na ovoj ploči poput Raekwonovog gostovanja na bangeru Yessir prekratke, ali gospodo, ovo je hip hop a ne pop muzika i "hitove" tražite na drugom mestu. Šaputalo se i da je ova ploča rasplinutija, a istina je da je ona raznovrsna jer nudi pregršt opakih matrica i kredibilnih gostiju (pomenimo Empress Stahhr Femcee u paklenoj Still Dope) - Dumile nikada u svojoj karijeri nije pružio kompleksniju retro-futurističku zvučnu sliku od one koja se može čuti u početnoj Gazzillion Ear, temi koja nosi prepoznatljivi žig ranijih radova a opet unosi nešto novo u ponudu ovog jedinstvenog stihoklepca.

Što se mene tiče, i više nego dovoljno. DOOM je i dalje veliki.




Нема коментара:

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.