Skinuo sam ovu ploču za bolju polovinu nasdvoje, ne očekujući ništa dobro od nje. Sva sredstva informisanja na mreži pominjala su mrsko ime univerzitetskih bogataša koji se zovu Vampire Weekend u vezi sa ovom pločom. Zato je i iznenađenje pri prvom slušanju bilo veće.
Za razliku od usiljeno srećnih, kičastih mešavina afro bitova i nju vejva skockanih za uredne devojčice i za sve koji se tako osećaju, koji su krasili mnogo hvaljeni i dosta kuđeni debi dokonih, gorepomenutih, američkih univerzitetlija, ovde nema ničeg usiljenog. Umesto toga, pop-folk kantautor Luke Temple odlučio se za lo-fi poigravanje i iskreniju redefiniciju savremenog muzičkog nasleđa, koja u sebi, za promenu, donosi i nešto istinski novo. Dekonstruisani singer-songwriter ugođaj uvodi u igru mnogo zanimljivih ornamenata ritmičke i melodijske prirode - tako da slušalac brzo oseti magiju neiscrpnosti čije poreklo vodi iz neviđene svedenosti.
Zamislite Pola Sajmona kako na mesečini peva u pratnji naduvanih Animal Collective, i otprilike ćete dobiti rezime većeg dela ove ploče. Za razliku od šljaštećih, previše jarkih tonova kojima obiluje psihedelična vizija trenutno najpopularnijeg indi benda na svetu, na ovoj ploči preovlađuju osnovni tamniji tonovi koji prelaze u mlečne i sive nijanse, dajući prirodan šmek odelu koji će po prirodi stvari dobro stajati na svakom telu.
I dok je pomenuti prvi deo krcat nokturnalnim serenadama (Fangela, Tunnelvision i prelepa Ahab) i šaputanjima koja dubljim uvidom zadobijaju zloslutan prizvuk npr. reči za uvodnu Only Pieces), druga polovina ploče u tri instrumentalne teme otkriva eksperimentalniju stranu benda - zidovi prijatnih droniranih zvukova u međuigri sa konvencionalnim instrumentarijumom kao da dočaravaju snove kao proizvode sparnih letnjih noći. Poslednja numera Everything's Big doduše malo kvari taj utisak i kao njanjavi filer i nije morala da se nađe na ovoj ploči, jer joj tu nije mesto ni koncepcijski ni zvučno.
Uprkos ovom minusu, dugosvirajući debi Here We Go Magic je do sada najveće iznenađenje indiestream ove kalendarske godine, tačka spajanja pop i eksperimentalnog senzibiliteta koja zadire u područje vanvremenskog.
Za razliku od usiljeno srećnih, kičastih mešavina afro bitova i nju vejva skockanih za uredne devojčice i za sve koji se tako osećaju, koji su krasili mnogo hvaljeni i dosta kuđeni debi dokonih, gorepomenutih, američkih univerzitetlija, ovde nema ničeg usiljenog. Umesto toga, pop-folk kantautor Luke Temple odlučio se za lo-fi poigravanje i iskreniju redefiniciju savremenog muzičkog nasleđa, koja u sebi, za promenu, donosi i nešto istinski novo. Dekonstruisani singer-songwriter ugođaj uvodi u igru mnogo zanimljivih ornamenata ritmičke i melodijske prirode - tako da slušalac brzo oseti magiju neiscrpnosti čije poreklo vodi iz neviđene svedenosti.
Zamislite Pola Sajmona kako na mesečini peva u pratnji naduvanih Animal Collective, i otprilike ćete dobiti rezime većeg dela ove ploče. Za razliku od šljaštećih, previše jarkih tonova kojima obiluje psihedelična vizija trenutno najpopularnijeg indi benda na svetu, na ovoj ploči preovlađuju osnovni tamniji tonovi koji prelaze u mlečne i sive nijanse, dajući prirodan šmek odelu koji će po prirodi stvari dobro stajati na svakom telu.
I dok je pomenuti prvi deo krcat nokturnalnim serenadama (Fangela, Tunnelvision i prelepa Ahab) i šaputanjima koja dubljim uvidom zadobijaju zloslutan prizvuk npr. reči za uvodnu Only Pieces), druga polovina ploče u tri instrumentalne teme otkriva eksperimentalniju stranu benda - zidovi prijatnih droniranih zvukova u međuigri sa konvencionalnim instrumentarijumom kao da dočaravaju snove kao proizvode sparnih letnjih noći. Poslednja numera Everything's Big doduše malo kvari taj utisak i kao njanjavi filer i nije morala da se nađe na ovoj ploči, jer joj tu nije mesto ni koncepcijski ni zvučno.
Uprkos ovom minusu, dugosvirajući debi Here We Go Magic je do sada najveće iznenađenje indiestream ove kalendarske godine, tačka spajanja pop i eksperimentalnog senzibiliteta koja zadire u područje vanvremenskog.
Постови
2 коментара:
poslušaj Lotus Plaza
here we go magic u odnosu na animal collective deluju ko muzika bez aditiva i industrijskih boja
Постави коментар